Jedan od poslednjih sportova koji ćemo obraditi pre početka Olimpijskih igara je tenis, sport koji nam je u poslednjih dvadeset godina doneo toliko radosti…
Preteča tenisa, poznata kao „jeu de paume“ ili „igra šake“, datira iz 11. veka i potiče iz Francuske. Ova igra se prvobitno igrala u dvorištima manastira i uključivala je korišćenje dlanova za udaranje lopte o zidove i nagibne krovove. Savremeni tenis, kakvog poznajemo danas, razvio se u Engleskoj tokom 19. veka. Sa porastom popularnosti tenisa, koja je nadmašila zainteresovanost za kroket, All England Croquet Club je odlučio da omogući korišćenje svojih travnjaka za tenis. U 19. veku osnovano je više nacionalnih federacija širom sveta, što je dovelo do stvaranja Internacionalne teniske federacije 1913. godine, koja je ranije bila poznata kao Internacionalna federacija za teniske travnjake.
Pravila na OI
Olimpijski tenis obuhvata takmičenja u muškim i ženskim singlovima, kao i muškim, ženskim i mešovitim dublovima. Mečevi singla igraju se na najbolji od tri seta uz standardni taj-brejk u svakom setu, uključujući i finalni.
Tenis na Olimpijskim igrama
Kroz istoriju Olimpijskih igara, tenis je bio prisutan na sporadičan način. Po prvi put se pojavio na prvoj modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, ali je povučen iz programa nakon 1924. godine zbog nesuglasica između Internacionalne teniske federacije i Međunarodnog olimpijskog komiteta oko definicija amaterskih igrača. Nakon povratka kao demonstracionog sporta na Meksiko 1968. i Los Anđeles 1984, tenis se nije vratio kao punopravan medaljski sport sve do Seula 1988. godine.
Otkako je ponovo uvršten, mnogi od najvećih tenisera današnjice takmičili su se na svakoj Olimpijadi. U poslednjim godinama, zlatne medalje osvajali su renomirani igrači poput Rafaela Nadala, olimpijskog šampiona u singlu 2008. i u dublu 2016; Stana Vavrinke i Rodžera Federera, olimpijskih šampiona u dublu 2008; kao i Serene i Venus Williams, koje su zajedno osvojile osam olimpijskih titula.
Tenis nastavlja da se razvija i privlači pažnju ljubitelja sporta širom sveta, dok se njegovo mesto na Olimpijskim igrama čvrsto održava kroz generacije.
Aleksandar Zverev i Belinda Benčić su osvajači zlata iz Tokija u singlu. Pored Nemca i švajcarske teniserke, u dublu su to učinili Hrvati Nikola Mektić i Mate Pavić i Čehinje Barbora Krejčikova i Katerina Siniakova, kao i miks dubl iz Rusije Anastasija Pavljučenkova i Andrej Rubljov.
Srbija i tenis
Suvišno je govoriti o tome koliko je ovaj sport značajan u našoj zemlji. Novak Đoković je postavio standarde na svetskom nivou, osvojio veliki broj najvećih trofeja i u rekordnom broju nedelje bio prvi na svetu.
I pored toga, zlato na OI je ostalo nedosanjano još uvek, a ovo će mu biti možda i poslednja šansa da do njega dođe. Bronza iz Pekinga 2008. je još uvek jedina njegova medalja, ali će u Parizu probati da se domogne zlata i tako ispravi propuštene šanse.
Možda i najveći teniser ikada će imati društvo Dušana Lajovića i njih dvojica biće jedini srpski predstavnici na ovim OI.
Pročitajte još:
