„Duboka dosada može zvučati kao krajnje negativan koncept, ali u stvari može biti veoma pozitivna ako se ljudima pruži šansa za nesmetano razmišljanje i razvoj“.
Prema novoj studiji, stalno ometanje društvenih mreža i same tehnologije moglo bi sprečiti naše umove da se nasele u dublji, potpuniji osećaj dosade. Što je žalosno, s obzirom na to da potpuna dosada može biti plodno tlo za inovacije.
Ovaj „duboki“ nivo dosade razlikuje se od početnog, površnog nivoa dosade koji doživljavamo dok čekamo na autobuskoj stanici ili čekamo da počne zanimljiva TV emisija. Međutim, ovaj početni pad u monotoniju može nestati ako proverite Snapchat, Twitter, Instagram, TikTok ili Facebook, što znači da nivoi dosade nikada ne prelaze u zonu kreativnosti.
„Duboka dosada može zvučati kao krajnje negativan koncept, ali u stvari može biti veoma pozitivna ako se ljudima pruži šansa za nesmetano razmišljanje i razvoj“, kaže Timoti Hil, sociolog sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji, prenosi Noob.ba.
„Moramo priznati da je pandemija bila tragično, destruktivno i iscrpljujuće iskustvo za hiljade manje srećnih ljudi, ali su nam svima poznate priče onih koji su u izolaciji pronašli nove hobije, karijere ili pravac u životu“, dodao je on.
Hil i njegove kolege ispitali su živote 15 ljudi koji su ili dobili plaćeno slobodno vreme ili su zamoljeni da rade od kuće tokom pandemije. Uzrast, zanimanje i obrazovna pozadina varirali su između učesnika, od kojih su svi bili iz Engleske ili Republike Irske.
Sa učesnicima su vođeni strukturirani intervjui u kojima su objašnjavali kako su proveli vreme tokom pandemije, kao i kakva su osećanja doživljavali. Dok se dosada javljala iznova i iznova, često je bila „poništena“ društvenim medijima i takozvanim doomscrolling-om.
Doomscrolling ili doomsurfing (engl. doom – propast, strašna sudbina) predstavlja tendenciju pretraživanja interneta i društvenih mreža, u potrazi za lošim vestima, iako su tužne, depresivne i uznemirujuće.
Oni ljudi uključeni u studiju koji su iskusili dublju, duboku dosadu otkrili su da je to izazvalo osećaj nemira i praznine. Međutim, pokušavali su da popune tu prazninu, pa su ponovo otkrili ili obnovili strast prema stolarstvu, pekarstvu, biciklizmu itd.
Istraživači žele da ukažu da mnogi ljudi nemaju luksuz da samo sede i ne rade ništa duže vreme – i da društvene mreže mogu biti od vitalnog značaja za održavanje odnosa sa porodicom i prijateljima. Međutim, kažu da je važno naglasiti kako društvene mreže utiču na naše razmišljanje.
„Problem koji smo uočili je to što društvene mreže mogu da ublaže površnu dosadu, ali ta distrakcija oduzima vreme i energiju i može sprečiti ljude da napreduju u stanje duboke dosade, gde bi mogli da otkriju nove strasti“, kaže Hil.
Zanimljivo je da sa godinama dolazimo do sve više načina da izbegnemo dosadu.
Naši umovi sada mogu biti ometeni danonoćno, zahvaljujući društvenim medijima i svemu ostalom što pametni telefoni, tableti i računari mogu da ponude. Ne morate se izgubiti u svojim mislima nikada, ako to ne želite.
Druge studije su takođe sugerisale da su dosada i povezano slobodno lutanje uma ključna osnova za kreativnost, zbog čega nam toliko dobrih ideja dolazi pod tušem.
Tako da, razmislite sledeći put kada vam bude bilo dosadno. Hoćete li uzeti telefon ili ruke ili ćete sačekati još malo da vidite šta može da se desi…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
