VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Poseduje uspravnu, tvrdu i čvrstu stabljiku, visine od 30 cm do 80 cm. Niski varijeteti su od 30 cm do 50 cm, a visoki od 50 cm do 80 cm. Na stabljikama se nalaze jedan nasuprot drugom uski listovi, jajolikog oblika, koji su, kao i stabljika, presvučeni sitnim dlačicama. Cvet je glavičastog oblika, a može biti jednostavan ili dupli. Podseća na cvet hrizanteme ili dalije. Cvetovi su bele, oranž, žute, ljubičaste ili crvene boje. Terminalni su i skupljeni u cvasti, korpice prečnika od 5 cm do 12 cm. Cinija počinje da cveta za šest do osam nedelja od nicanja. Kod nas cvetanje počinje u drugoj dekadi juna do početka septembra.
Zemljište, obrada
Za uspešnu proizvodnju semena cinije neophodna su plodna, humusna zemljišta, srednje teška, pH neutralne do blago kisele reakcije.
U plodoredu dolazi na drugo mesto i ne đubri se stajnjakom. Ne treba je gajiti četiri do pet godina na istoj površini. Za ciniju se mora se obezbediti prostorna izolacija od drugog useva minimum 200 metara.
Osnovna obrada se radi u jesen na dubinu od 25 cm do 30 cm. Predsetvena priprema se obavlja rano u proleće i sredinom aprila. Važna je jer se s njom obezbeđuje sitna mrvičasta struktura zemljišta u setvenom sloju.
Pod osnovnu obradu se unosi mineralno đubrivo formulacije NPK 16 : 16 : 16 u količini od 300 kg do 400 kg po hektaru. U prihrani useva u fazi četiri do šest listova se daje od 150 kg do 200 kg mineralnog đubriva AN po hektaru.
Setva i nega useva
Seje se na stalno mesto krajem aprila i početkom maja na međuredni razmak od 50 cm do 70 cm, a u redu na 8 cm do 10 cm uz proređivanje na konačan sklop od 15 cm do 20 cm. Dubina setve je 2 cm, jer je masa 1.000 semena oko 7,5 grama. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je 12 ºC, a optimalna od 16 ºC do 18 ºC.
Redovna mera nege je okopavanje, koja se obavlja više puta tokom vegetacije. Posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju korova, jer seme korova često onemogućuje doradu semena, te usev stalno mora biti čist. Redovna mera nege je uklanjanje bolesnih (viroznih) biljaka. Navodnjava se po potrebi. Nikako se ne sme dozvoliti zasušenje useva. Zaštita od biljnih bolesti i štetočina je neophodna.
Kod nas je primena sredstava za zaštitu bilja u okviru hortikulturne proizvodnje veoma ograničena usled malog broja registrovanih preparata. Zbog toga se aspekt zaštite prevashodno odnosi na preventivne mere, od kojih su najbitnije upotreba deklarisanog semena, plodored, prostorna izolacija i način navodnjavanja. Pri navodnjavanju je potrebno birati sisteme koji ne dovode do vlaženja listova.
Zaštita
Pre setve treba izvaditi probe zemljišta i utvrditi prisustvo žičara. Kritična vrednost je jedan žičar na metar kvadratni, kada je potrebno primeniti granulisane preparate sa aktivnim supstancama: teflutrin i lambda-cihalotrin.
Čest patogen koji se prvo pojavljuje na donjim listovima u vidu pepeljaste prevlake na licu lista je prouzrokovač simptoma pepelnice. U prošlosti su za ovu namenu korišćeni preparati na bazi sumpora, koji pri temperaturama višim od 28 ºC mogu dovesti do pojave fitotoksije na listovima. Danas se iskustveno koriste preparati sa aktivnim supstancama: penkonazol; tebukonazol + triadimenol + spiroksamin; tebukonazol i dr.
Vaši na ciniji predstavljaju značajan problem pričinjavajući direktne i indirektne štete. Direktne štete ogledaju se u sisanju biljnih sokova i lučenju medne rose, što je pogodno tlo za razvoj gljive čađavice, dok se značaj indikretnih šteta ogleda u procesu prenošenja biljnih virusa. Zbog toga je neophodno pratiti stanje useva i primeniti preparate na bazi aktivnih supstanci acetamiprid, spinosad, flonikamid, sulfoksaflor na počeku formiranja kolonija.
Podgrizajuće sovice česte su štetočine u proizvodnji, zbog veličine i karakterističnih šteta koje se lako uočavaju. Kontrola ovih štetočina obavlja se preparatima na bazi aktivnih supstanci – deltametrin, cipermetrin, gama-cihalotrin, lambda-cihalotrin.
Žetva
Prve cvetove je neophodno ukloniti na glavnom stablu kako bi se izazvalo bočno grananje i razvoj sekundarnih cvetova, koji će ravnomerno sazrevati. Seme sazreva od druge dekade septembra do kraja oktobra, a sazrelo je kada je cvet sasušen. Osušeni cvetovi se beru u kante i ostavljaju na suvo i promajno mesto u tankom sloju. Nakon deset dana se obavlja žetva, odnosno kombajniranje. Posle vršidbe seme bi trebalo doraditi na vetrenjači ili selektoru, kako bi se odvojili biljni ostaci od semena. Preporučena sita za doradu semena cinije su donje sito okruglog promera Ø od 2,50 mm do 3,25 mm; gornje sito okruglog promera Ø od 5,50 mm, ili šlicovanog promera # od 2,00 mm.
Dipl. inž. Vukašin Popović
Dr Slobodan Vlajić
Dipl. inž. Adam Takač
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024“ možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
