BEOGRAD – Poljoprivreda je u 2023. godini jedan od ključnih porioteta Vlade Srbije, država je opredeljena apsolutno ka poljoprivredi, uvećanju stočnog fonda i ulaganju, rekla je Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković na skupu povodom projekta „Grow up“ čiji je cilj da poljoprivredu i prehrambenu industriju afirmiše kao jedan od ključnih stubova ekonomskog napretka zemlje.
Prvu debatu u okviru projekta „Grow up snaga zemlje“ organizovala je Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Brojka u budžetu namenjena poljoprivredi, najveća do sada, govori o spremnosti države i načinu na koji će država posmatrati poljoprivredu ove i narednih godina“, rekla je Tanaskovićeva.
„Zahvalna sam PKS na organizaciji i ideji da se priča o poljoprivredi na ovaj način, kako bi pokazali na pravi način kako je Srbija krenula velikim iskorakom napred“, rekla je Tanaskovićeva.
Kako je objasnila, projetak „Grow up“ u poljoprivredi će predstaviti poljoprivredu i sve ono što je pokrenuto, a to je, kako kaže, jako bitno.
„Mali poljoprivrednici će imati benefite tako što će administrativni poslovi ubuduće biti brži, operativniji i transparentniji. Moći će da dobiju sredstva koja su opredeljena budžetom za ovu godinu u ovoj godini“, govorila je ministarka o novom sistemu eAgrar.
Poljoprivrednici će svojim registrom upravljati sami, i u svakom trenutku će imati uvid u svoje stanje, rekla je Tanaskovićeva.
Takođe, dodala je ona, moraće da se isprave sve nepravilnosti, kako bi, kaže ona, ubuduće postojala tačna baza.
„Na taj način ćemo teritorijalno pogađati šta kom regionu u Srbiji nedostaje“, rekla je ona.
Predsednik PKS-a Marko Čadež je rekao da „nikada privreda i poljoprivredni sektor nisu imali bolji i dublji dijalog sa državom nego što je to sada, a to nam pokazuje i ovaj događaj koji je jedan u nizu naših dijaloga sa ministarkom“.
Kako je objasnio Čadež, to je velika stvar zato što se nalazimo u vremenu kada je bezbednost hrane strateško pitanje od nacionalnog značaja.
„Relativno smo u lošijem položaju nego mnogi drugi na našem kontinentu. Pitanje kako ćemo opstati i kako ćemo se razvijati je pitanje tehnološkog razvoja, održivosti i onoga što država kreira kao okvir. Ovi se razgovori služe tome kako ćemo starteški postaviti stvari za budućnost“, rekao je Čadež.
Kako je rekao, problemi sa kojima se poljoprivreda suočava i podsticanje razvojnih šansi koje do sada nismo na pravi način mogli da podržimo su stvari, kaže Čadež, koje su nam važne u današnjem dijalogu.
„Živimo u vremenu kada globalno tržište više nije jedinstveno“, rekao je Čadež.
Direktor intituta za informacione tehnologije biosistema „Bio Sens“ Vladimir Crnojević kaže da je njihova misija da podrže transformaciju, te da je to „nešto što je potpuno izvesno da će se dogoditi u Srbiji“.
„Naša misija je da podržimo transformaciju kroz koju poljoprivreda prolazi na svetskom nivou. U Srbiji je to izvesno da će se desiti“, rekao je Crnojević.
Informacione tehnologije i poljoprivreda su, kako kaže, dva najača industrijska sektora kod nas, ali su, dodaje on, informacione tehnologije u obimu izvoza pretekle poljoprivredu.
„Poljoprivreda je mnogo stabilnija grana i to je ono na šta trebamo da se oslonimo, ali takođe i da iskoristimo ono u čemu smo jaki, a to su informacione tehnologije, da ta dva spojimo“, rekao je on.
Nema razloga za proteste poljoprivrednika, dobili više nego pre
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković poručila je danas da nema razloga za proteste poljoprivrednika, s obzirom da nema grane poljoprivrede koja ove godine nije dobila više novca od države.
„Novca nije nikad dovoljno. Mislim da su protesti nešto što poslednje treba da se dešava u ovoj godini. Ne postoji grana poljoprivrede u 2023. godini koja nema više novca nego što je imala u prethodnom periodu“, rekla je Tanaskovićeva odgovarajući na pitanje novinara u Privrednoj komori Srbije da prokomentariše proteste ratarska udruženja Južnobanatskog i Braničevskog okruga prethodnih dana.
Istakla je da je ministarstvo u prva tri meseca tekuće godine isplatilo sve zaostale subvencije iz prethodne godine, ukupno 15 milijardi dinara i dodala da se to nikada ranije nije desilo.
„To je otišlo poljoprivrednicima i niko ne može da mi kaže da nema sredstava“, rekla je ministarka.
„Kada pričamo o poljoprivrednim kreditima u kojima država subvencioniše kompletnu kamatu, mi smo pravilnik objavili 17. marta, što znači da su poljoprivrednici u mogućnosti i da uzimaju kredite“, rekla je Tanaskovićeva.
Od sutra ratari mogu da se prijave za subvencije po hektaru
Ministarka je najavila da će od sutra ratari moći da se prijavljuju za davanja po hektaru, koja iznose 9.000 dinara.
Ministarka je, odgovarajući na pitanja novinara u Privrednoj komori Srbije, rekla da će vlada na današnjoj sednici usvojiti uredbu o raspodeli sredstava po hektaru, koja će isnositi 6.000 dinara, plus 3.000 dinara regresa za gorivo.
Navela je da će javni poziv biti otvoren do 31. maja i da će poljoprivredni proizvođači kako se budu prijavljivali na eAgrar, ako imaju kompletnu dokumentaciju, odmah dobijati novac.
„Već sutra ćemo imati javni poziv na koji će poljoprrivrednici moći da se javljaju i biće otvoren do 31. maja, kako bi svi imali dovoljno vremena da bez panike i žurbe ostvare svoje pravo“, rekla je Tanaskovićeva.
Tanasković: Ne očekujemo velike probleme sa voćem zbog snega
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković poručila je danas da ne očekuje velike probleme od poslednjih padavina snega, pošto je, kao kaže, sneg zaštitio voće, a mraz nije došao do biljaka.
„Prikupljamo podatke u vezi sa štetom koje su izazvale padavine“, rekla je Tanaskovićeva odgovarajući na pitanje novinara u Privrednoj komori Srbije o eventualnoj šteti na usevima prouzrokovanom poslednjim padavinama snega.
„Voćarstvo je u najvećem problemu“, rekla je ona.
Kako je objasnila, „sneg je zaštitio voće, a mraz nije došao do biljaka“.
„U narednim danima ćemo videti kako stvari stoje“, poručila je Tanaskovićeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
