Ukoliko ostanete budni do kasno, vrlo je moguće da ćete se osećati manje srećnim u životu sledećeg dana, čak i ukoliko izgubite svega sat vremena od vaše uobičajene doze sna.
Novo naučno istraživanje pokazalo je da manje spavanja nego obično, bez obzira na broj sati, čini da se ljudi osećaju manje pozitivno i srećno.
Naime, prema pisanju “Daily Mail” istraživači su pregledali 154 studije, koje su obuhvatale više od 50 godina posmatranja deprivacije sna kod preko 5.000 ljudi starosti od sedam do 79 godina.
Ovom studijom utvrđeno je da ograničenje sna, gde su ljudi spavali manje nego inače, značajno smanjilo i njihova pozitivna osećanja, poput entuzijazma i sreće. Prema rezultatima, pozitivne emocije najviše su bile pogođene ukoiko bi osoba spavala četiri sata manje od normalnog – ali su se ispitanici osećali manje pozitivnim i kod bilo kod drugog umanjena sna.
Gubitak sna takođe je povezan i sa većim rizikom od osećanja anksioznosti i depresije, iako je ovaj efekat bio manji.
– Ovi rezultati su važni jer ljudi koji se osećaju manje pozitivno ne uživaju u stvarima kao što su viđanja sa prijateljima, odlazak na uzbudljive događaje ili gledanje omiljene televizijske emisije, što ih opet dovodi u veći rizik da počnu da pate od depresije – objašnjava dr Džo Bover, koji je vodio studiju: – Oni su obično manje motivisani za druženje, pa su u većem riziku od izolacije i usamljenosti. U našem društvu koje je uglavnom lišeno sna, ljudi često ostaju budni do kasno, a ova analiza sugeriše da manjak sna utiče na raspoloženje.
Naučni pregled, objavljen u časopisu Psichological Bulletin, otkriva da na pozitivno emocionalno stanje ljudi najviše utiče deprivacija sna kao što su prisiljavanje da se ostane budan preko jedne ili više noći. Samo buđenja tokom noći, međutim, nije povezano sa značajnim porastom negativnih emocija – za razliku od druge dve vrste gubitka sna.
I ograničenje spavanja, što znači manje spavanja od normalnog, uzrokovano kasnim ležanjem ili ranim ustajanjem, takođe je povezano sa emocionalnim reakcijama ljudi.
Ispitanici su testirani tako što im prikazivanje uznemiravajuće fotografije potpu zmija ili napad oružjem, ili im je, pak zatraženo da rade određene stresne zadatke poput mentalne aritmetike. Ispostavilo se da su ljudi koji su manje spavali reagovali sa manje utiska, što sugeriše da im je i manje stalo. Zapravo potpuni ili delimični izostanak sna nisu bili povezani samo sa većim smanjenjem pozitivnih emocija, već i povećanjem negativnih osećanja poput tuge ili brige.
Naučnici objašnjavaju to jer nedostatak sna uzrokuje da telo oslobađa veće količine hormona stresa kortizola, koji aktivira u nama režim “bori se ili beži”. Ovaj režim dovodi telo do fizičkih simptoma poput anksioznosti, uključujući ubrzano disanje i visok broj otkucaja srca.
Uz to, nedostatak sna menja i količinu serotonina koji mozak proizvodi, a koji reguliše raspoloženje, što može da dovede do osećanja depresije, uključujući nizak osećaj sreće i smanjeno samopoštovanje.
Nedostatak sna je takođe povezan i sa hroničnim zdravstvenim problemima kao što su apneja u snu, bolesti srca, bolesti bubrega, visok krvni pritisak, dijabetes, moždani udar, gojaznost i depresija. Umanjen broj sati spavanja takođe mogu da dovedu i do hronične nesanice, odnosno rutinski problema da osoba uopšte zaspi.
– Evolutivno, pozitivne emocije kao što je uživanje su dobre jer nam pomažu da formiramo društvene veze i učimo. Ali kada nismo dovoljno naspavani, naša kognitivna funkcija je smanjena, tako da moramo da damo prioritet stvarima kao što je obrada pretnji. Zato mogu da se smanje pozitivne emocije, jer one nemaju kratkoročnu korist za nas – objašnjava dr Bover.
Međutim, postoji još jedan detalj, a to je da je većina ljudi u ovim studijama bila u svojim dvadesetim godinama, što bi moglo značajno da utiče na rezultate, zato istraživači naglašavaju da bi buduće studije trebalo da uključe raznovrsniji uzorak uzrasta kako bi razumeli kako nedostatak sna utiče na ljude dok stare.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
