BEOGRAD – Zbog pojačane globalne neizvesnosti odlučili smo da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost naših zlatnih rezervi, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da na kraju ove godine centralna banka raspolaže sa 37,3 tone zlata i da su njegove količine značajno povećane odnosu na 2012. godinu.
Tabakovićeva je u božićnom intervjuu za „Novosti“ rekla da je Srbija kupovala zlato na međunarodnom tržištu krajem 2019. godine, kada je kupljeno devet tona i krajem 2020. godine kada su nabavljene tri tone.
„Naše analize prilikom donošenja odluke o kupovini zlata zasnovane su na projekciji dugoročnih trendova i dodatnom jačanju sigurnosti našeg finansijskog sistema“, rekla je Tabakovićeva.
Navela je da je zlato na dugi rok najznačajniji čuvar vrednosti i garant zaštite od inflatornih i drugih rizika, što je, kaže, naročito važno u periodima krize i neizvesnosti.
Istakla je da su trenutne rezerve zlata 37,3 tona i da su one u odnosu na kraj 2012. godine više nego udvostručene jer je tada bilo 15,3 tona, dodala je i da je utrostručena vrednost zlata sa 0,6 na 1,9 milijardi eura.
„O tome koliko je to bio vizionarski potez najbolje govore ti podaci, ali i podatak da je 12 tona zlata kupljenog na međunarodnom tržištu plaćeno nešto ispod 1.600 dolara po unci“, navela je guvernerka.
Tabakovićeva je rekla da kada se ta cena uporedi sa trenutnom od oko 1.800 dolara zaključak je da su devizne rezerve povećane za oko 78 miliona dolara navodeći da je odlukom o kupovini zlata Srbija ojačala finansijsku stabilnost zemlje.
Na pitanje da li će Srbija nastaviti sa kupovinom zlata, Tabakovićeva kaže da se deviznim rezervama upravlja vođenjem računa o njihovoj sigurnosti i likvidnosti, a da se istovremenom nastoji da se obezbedi njihova maksimalna profitabilnost, te da će se na tim principima zasnivati buduće odluke.
„Na domaćem tržištu redovno otkupljujemo zlatne poluge od kompanije „Srbija Ziđin koper“ iz Bora, u mom mandatu kupljeno je na taj način više od 10 tona zlata. U narednom periodu zlato ćemo povećavati iz domaće prouizvodnje, a prostora ima i za kupovinu n ameđunarodnom tržištu“, navodi ona.
Odgovarajući na pitanje o skoku cena u drugoj polovini 2021. godine i šta nas očekuje u narednom periodu, guvernerka kaže da je inflacija globalni fenomen i da faktori koji utiču na njen rast u najvećoj meri dolaze iz međunarodnog okruženja.
„Uvereni smo da će inflacija u toku većeg dela naredne godine biti u padu, a najverovatnije će se sredinom godine vratiti u granice dozvoljneog odstupanja od cilja od tri plus-minus 1,5 odsto, gde bi trebalo da se zadrži i u srednjem roku“, kaže Tabakovićeva.
Kada je reč o tome da li će kurs dinara u odnosu na evro ostati isti, guvernerka napominje da relativna stabilnost kursa više od devet godina predstavlja „snažno sidro“ koje doprinosi ostvarivanju brojnih ciljeva-cenovnoj i finansijskoj stabilnosti, povećanju izvesnosti poslovanja za privredu kao i za građane kad donose odluke o štednji i potrošnji.
„Zbog toga za nas ta stabilnost nema alternativu. Naša zemlja je otvorena i integrisana u međunarodne ekonomske tokove, pa na deviznom tržištu ne deluju samo domaći faktori već i faktori iz međunarodnog okruženja“, kaže Tabakovićeva.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
