BEOGRAD – Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija vratila 12 tona zlata kupljenog tokom 2019. i 2020. godine na međunarodnom tržištu, čime ukupne zlatne rezerve zemlje trenutno iznose 50,6 tona.
Gostujući na televiziji Informer, Tabaković je istakla da će NBS početi da objavljuje podatke o količini i vrednosti zlata u okviru redovnih izveštaja o deviznim rezervama.
– Srbija je od 2012. do danas, iz domaće proizvodnje RTB Bora, otkupila 19 tona zlata, dok je u periodu od 2000. do 2012. godine otkupljeno svega 4,1 tona – rekla je guvernerka.
Dodala je da su kupovine zlata na inostranom tržištu obavljene na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
– Pitao me je: „Jorgovanka, što ne biste kupili malo zlata u inostranstvu?“ Ja sam guvernerka, ali ovakve strateške odluke se donose u saradnji s predsednikom i Vladom – navela je Tabaković.
Zlatna dobit od 993 miliona evra narasla na 1,8 milijardi
Prema njenim rečima, cena zlata je u vreme kupovine iznosila oko 1.500 dolara po unci, dok se danas kreće oko 3.350 dolara, čime je prvobitna investicija Srbije od 993 miliona evra sada vredna približno 1,8 milijardi evra.
Tabaković je otkrila i da je NBS 2024. godine u Švajcarskoj kupila dodatnih pet tona zlata, koje još nisu transportovane u Srbiju. Odluka o repatrijaciji prethodno kupljenog zlata doneta je, kako kaže, posle sugestije predsednika Vučića 2021. godine.
– Samo je pitao: „Jorgovanka, gde nam je ono zlato?“ To je bilo dovoljno – ispričala je guvernerka.
Devizne rezerve preko 28 milijardi evra
Guvernerka NBS naglasila je da su devizne rezerve Srbije u julu 2025. premašile 28,3 milijarde evra, što je, prema agenciji „Fitch“, bio drugi ključni faktor za zadržavanje investicionog rejtinga BB+ sa pozitivnim izgledima.
U poređenju sa 2012. godinom, kada su rezerve iznosile 5,5 milijardi evra, Tabaković je naglasila da je rast ostvaren bez prodaje državnih fabrika, već kroz intervencije na deviznom tržištu radi očuvanja stabilnosti dinara.
– Da nismo kupovali devize, evro bi danas bio ispod 100 dinara – izjavila je.
Pad stranih investicija, ali stabilan BDP
Govoreći o trenutnim izazovima, guvernerka je navela da su strane direktne investicije ove godine na 41% prošlogodišnjeg nivoa – svega 1,6 milijardi evra – što je posledica političkih tenzija i globalne nesigurnosti.
Ipak, rast BDP-a u sektoru proizvodnje auto-delova daje optimizam da će privredni rast u 2025. godini dostići tri odsto, a naredne godine četiri procenta.
Kritika prethodne vlasti i MMF aranžmana
Tabaković je podsetila da je Srbija 2012. godine nasledila gotovo ispražnjen budžet i nepovoljan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), iz kojeg je, kako je navela, Srbija izašla isplativši sve obaveze uz dodatne troškove od 100 miliona evra.
– Prethodna vlast je za četiri godine potrošila 5,7 milijardi evra braneći kurs, a evro je porastao sa 80 na 118 dinara. Mi držimo stabilan kurs već deceniju, a devize kupujemo da sprečimo preterano jačanje dinara – zaključila je guvernerka.
