SRBIJA – Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je odluka privremenih prištinskih institucija na Kosovu i Metohiji da ukinu upotrebu dinara preduzeta sa namerom pogoršanja sveukupnog položaja srpskog stanovništva i otežavanja elementarnih uslova za njihov život i rad na Kosovu i Metohiji.
Ona je u intervjuu za današnje Novosti rekla da se tu radi o diskriminatorskim i protivpravnim merama kojima se nasilno menja praksa obavljanja platnog prometa za lica čiji su izvori prihoda i poslovanja u dinarima, a koja je uspostavljena i funkcioniše više od 20 godina i kako je naglasila, ne postoje bilo kakve objektivne potrebe za izmenom te dosadašnje dobre prakse.
„Zbog toga je te jednostrane mere neophodno bez odlaganja staviti van snage, jer će njihova primena nesumnjivo voditi eskalaciji problema na KIM i dodatnim pritiscima na već ugroženo srpsko stanovništvo“, istakla je Tabaković.
Navela je da će NBS u saradnji sa ostalim državnim institucijama nastaviti da preduzima sve što je u njenoj moći da zaštiti interese građana Srbije koji žive u južnoj pokrajini i spreči posledice koje primena ove odluke može imati na njihov opstanak.
„Privremene prištinske institucije ni u kom slučaju nisu ovlašćene da proklamuju evro, niti bilo koju stranu valutu, jedinom dozvoljenom valutom, niti evro može da predstavlja legalno sredstvo plaćanja na KIM“, naglasila je ona.
Kada je reč o predlozima da Srbija sredstva građanima doznači u evrima, ona je ukazala da su ti predlozi pokušaj da se odnosi Beograda i Prištine predstave kao navodno odnosi između dva državna subjekta, umesto kao odnosi centralnih i privremenih institucija autonomne pokrajine Srbije.
„Treba imati u vidu i da obavljanje platnog prometa u evrima, uplata zarada, penzija, socijalnih davanja iz budžeta Srbije, na račune institucija na KIM koje nisu licencirane i pod nadžorom NBS znači odustajanje od mogućnosti obavljanja platnog prometa u dinarima na teritoriji KIM, onemogućava kontrolu Srbije nad korišćenjem tih sredstava i daje neposredan pristup privremenim institucijama tim sredstvima, kao i mogućnost da ih u svakom trenutku blokiraju, zamrznu ili zloupotrebe“, objasnila je Tabaković.
Ukazala je da se iz svih tih razloga pitanje finasiranja srpske zajednice i svih građana i subjekata koji svoje prihode ostvaruju u dinarima može isključivo rešavati uz insistiranje na političkom formatu razgovora, u okviru dijaloga na postojećem nivou.
Guvernerka je navela i da je relativna stabilnost kursa dinara prema evru zaštitni znak NBS u poslednjih 12 godina.
„Od kada sam došla na čelo NBS najvažnije mi je bilo da povratim poverenje u našu valutu i dinar je od 6. avgusta 2012. do danas prema evru nominalno ojačao za jedan odsto. U deceniji pre toga od 2002. sve do 6. avgusta 2012. izgubio je polovinu svoje vrednosti uprkos tome što je NBS tada trošila preko 13 miliona evra za njegovu odbranu. Tokom poslednjih 12 godina ne samo da smo ostvarili stabilnost, već smo uspeli da intervencijama povećamo devizne rezerve za gotovo osam milijardi evra i time smo taj stub stabilnosti naših finansija doveli do rekordnog nivoa od 25 milijardi evra“, rekla je ona.
Odgovarakući na pitanje mogu li povećanja plata ispratiti inflaciju, Tabaković je naglasila da je inflacija u Srbiji uvezena.
„Činili smo sve da zaštitimo standard stanovništva, ali i da ne ugrozimo privredni rast i rezultati nam daju za pravo, jer je BDP u drugoj polovini prošle godine znatno ubrzao rast koji je na nivou 2023. iznosio 2,5 odsto, dok je inflacija od aprila na stabilnoj opadajućoj putanji i prepolovljena je kao što smo i projektovali“, rekla je guvernerka.
Ona je najavila i da se povratak inflacije u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto očekuje sredinom godine, naglašavajući da pri tome plate rastu brže od inflacije, ostvaruju realan rast i zajedno sa rastom zaposlenosti utiču na poboljšanje životnog standarda.
Guvernerka je dodala i da bi Srbija već imala investicioni rejting da nije bilo dodatnih šokova iz međunarodnog okruženja, a pre svega energetske krize u Evropi.
„Kreditni rejting Srbije i tokom pandemije i višedimenzionirane krize u poslednje tri godine očuvan je na korak od investicionog, dok je u mnogim zemljama došlo do njegovog sniženja. Stabilni izgledi za dalje povećanje kreditnog rejtinga u Srbiji zadržani su zahvaljujući znatnom povećanju otpornosti zemlje koja je rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike, zadržanim povoljnim izgledima privrednog rasta, prilivu stranih direktnih investicija, kreditnoj monetarnoj politici i ojačanim deviznim rezervama, ali i uređenim javnim finansijama i uspehu u sprovođenju strukturnih reformi“, rekla je ona.
Tabaković je naglasila i da je povećanje zlatnih rezervi koje se čuvaju u trezorima u Srbiji važan deo ukupnog jačanja stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, navodeći podatak da su na kraju januara ove godine zlatne rezerve iznosile rekordne 40,2 tone protivvrednosti 2,45 milijardi evra.
Onja je podsetila i da je NBS prvi put kupovala zlato u inostranstvu krajem 2019. godine i to devet tona, a zatim krajem 2020. godine tri tone, dodajući da u poslednjih više od deset godina Srbija kupuje zlato iz domaće proizvodnje i da će se to nastaviti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
