BEOGRAD – Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je danas, posle dvonedeljnih razgovora misije MMF-a koji je danas objavio izveštaj o Srbiji da će centralna banka nastaviti da da čuva stabilnost, uz punu koordinaciju politika.
Ona je ocenila da je stabilnost tačka u kojoj se susreću interesi svih učesnika na tržištu i ključni preduslov za prosperitet za građane i privredu. “Važan stub odbrane stabilnosti Srbije tokom svih globalnih kriza u prethodnih deset godina bile su i ostaju i visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo. Istovremeno, relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru očuvali smo tokom svih prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, obezbeđujući time izvesnost u poslovanju i važan stub očuvanja i ukupne finansijske stabilnosti zemlje. Za nas nema dileme u pogledu politika koje ćemo voditi u narednom periodu”, navela je guverner u pisanoj izjavi.
Razgovori delegacije MFF-a su vođeni u okviru prvog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana koji je zaključen u decembru 2022. godine. NBS podseća na ocene MMF-a da je srpska privreda pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima, da su makroekonomski rezultati u okviru programa su odlični, a program strukturnih reformi dobro napreduje. Centralna banka navodi da je sa MMF zaključeno da je otpornost srpska privreda dokazala u veoma nepovoljnim uslovima, koje karakterišu visoke cene hrane i energenata na svetskom tržištu, spor rast trgovinskih partnera i pooštreni globalni finansijski uslovi. I
stiču da su makroekonomski rezultati u okviru programa ocenjeni kao odlični, te da su dugoročna inflaciona očekivanja ostala u okviru inflacionog cilja Narodne banke Srbije. Podseća se i na ocenu MMF-a da je finansijski sektor dokazao svoju otpornost i u uslovima velikih neizvesnosti, uz pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti koji su ostali znatno iznad minimalnih regulatornih nivoa. Kao i da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na rekordno niskom nivou.
NBS podseća da su devizne rezerve od preko 21 milijardu evra na kraju februara što je rekordni nivo. Navode i ocenu da je fiskalni deficit za 2022. godinu od 3,1 procenata BDP-a znatno bolji od projektovanog nivoa, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5 posto BDP-a. “Takav rezultat duguje se strogim administrativnim kontrolama u svim oblastima potrošnje i prihodima koji su premašili očekivanja”, navodi se u saopštenju NBS.
Dodaje se da učešće javnog duga u BDP-u od 55 procenata ukazuje na snažne fiskalne rezultate, kao i da se Srbija uspešno vratila na međunarodno tržište kapitala u januaru 2023. godine s dve emisije evroobveznica. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je ukazala da je dinar na nivou 2022. godine ojačao za 0,2 procenta prema evru, te da je njegova relativna stabilnost očuvana i u dosadašnjem delu 2023. godine.
Uz podatak da su devizne rezerve na kraju februara iznosile rekordnih 21,2 milijarde evra, podseća da je u 2022. godini ostvaren rekordni neto priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra. Dodaje da je obezbeđena puna pokrivenost tekućeg deficita najkvalitetnijim prilivima.
“Ocenjujemo da će međugodišnja inflacija krajem godine biti dvostruko niža od trenutne, a njen ulazak u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, pri čemu raste verovatnoća da se to desi i ranije”, ukazala je ona. Dodala je da očekuje realni rast BDP-a između dva i tri procenta ove godine, a u 2024. NBS očekuje njegovo ubrzanje na raspon od tri do četiri procenta, te zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri procenta godišnje.
Na ocenu misije MMF-a da je i u narednom periodu neophodna kombinacija politika za obuzdavanje inflacije i izgradnju bafera, NBS je ocenila da je trenutno pooštravanje monetarne politike koje sprovodi adekvatno i doprinosiće opadajućoj putanji inflacije.
“S obzirom na dobre finansijske rezultate, mogao bi da postoji fiskalni prostor, koji bi onda trebalo da se iskoristi za dodatne javne investicije”, konstatuje NBS. NBS prenosi projekcije MMF da će se inflacija vratiti u granice ciljanog raspona do sredine sledeće godine, te da će se ove godine učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u BDP smanjiti zbog manjeg uvoza energenata i kontinuirano snažnog izvoza. Dodaju da je projekcija da se u srednjem roku očekuje svođenje tog deficita na ispod pet procenata BDP-a.
NBS navodi i ocenu da će učešće javnog duga u BDP-u u srednjem roku zabeležiti snažan pad, što će biti podržano i novim fiskalnim pravilima. Centralna banka je navela da su tokom boravka misije MMF obavljene i konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, koje se redovno obavljaju sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije ove međunarodne finansijske institucije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
