NOVI SAD – Svetski dan osoba sa invaliditetom obeležava se 3. decembra svake godine, počevši od 1992. kada su Ujedinjene nacije zvanično donele tu odluku.
Jedan dan kojim se pridaje pažnja svima koji se nose sa poteškoćom ograničenog funkcionisanja u svakodnevnom životu, ne znači mnogo, ali nas uvek podseća da borbu koju osobe sa invaliditetom vode nije laka, već da zahteva veliki trud i poštovanje svih nas.
Ana Ilić, predsednica Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom (NSUSI), u intervju za Gradske info razjasniće kako se nose mlade osobe sa invaliditetom, u svakodnevnom životu, tokom studiranja i kakva prava imaju.
Možete li nam reći više o udruženju?
„Novosadsko udruženje studenata sa invaliditetom je organizacija koja se već 22 godine aktivno bavi radom na poboljšanju položaja studenata sa invaliditetom koji pohađaju fakultete pri Univerzitetu u Novom Sadu. Ono što je specifično za našu organizaciju jeste da se proaktivnim delovanjem studenata sa invaliditetom radi na stvaranju okruženja u kome će uslovi studiranja biti jednaki i pristupačni za sve. Dakle, studenti sa invaliditetom se aktivno zalažu sa svoja prava, ali i prava svojih kolega. Time učimo naše članove da će se teško desiti da će neko bolje od nas znati šta je ono što bi nam učinilo kvalitet života boljim, i da treba da uvek izrazimo svoje stavove i potrebe (nikakve „posebne“, nego one osnovne, ljudske). Naši osnovni ciljevi su jednake mogućnosti za sve i društvo bez diskriminacije.“
Koliko NSUSI broji članova?
„Broj članova se stalno menja jer stari studenti diplomiraju, dok novi dolaze, ali u pitanju je neki broj od 90 i nešto članova. Mi, kao organizacija koja okuplja studente sa invaliditetom se nadamo da će u narednom periodu što više studenata da se odluči za visoko obrazovanje, a potom i učlane u naše Udruženje. Pored zvaničnog obrazovanja, za sve studente, a pogotovo za studente sa invaliditetom je bitno da kroz aktivizam nauče nešto novo o sebi i drugima, da se povežu sa drugim studentima, steknu prijateljstva, da nauče neštp o radu institucija i da se kreću u krugovima odlučivanja. To je za studenta sa invaliditetom bitno kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou.“
Kakva je situacija na fakultetima za osobe sa invaliditetom?
„Uveliko je poznata činjenica da se, nažalost, veoma mali procenat osoba sa invaliditetom zapravo odluči na visoko obrazovanje. Na njihovu odluku utiče mnogo faktora, od kojih su najčešći nizak nivo podrške okoline, nedovoljna informisanost o uslovima studiranja za osobe sa invaliditetom, finansijska situacija u kojoj se osobe sa invaliditetom nalaze, pitanje personalne asistencije tokom studiranja i mnogi drugi. To je zaista veliki problem jer osobe sa invaliditetom posledično imaju izrazito visok rizik za siromaštvo. Perspektivne osobe sa svojim interesovanjima, talentima i ambicijama na kraju postanu socijalni slučajevi i to zbog toga što društvo nije prepoznalo važnost obezbeđivanja jednakih mogućnosti svim svojim članovima. Međutim, moram biti i optimistična i reći da nije sve tako crno i da postoji aktivno interesovanje predstavnika institucija visokog obrazovanja da rade sa nama na tome da diploma bude dostižan cilj svima, ali i da celokupno iskustvo studiranja ostane u lepom sećanju svakog studenta.“
Kako se mlade osobe nose sa invaliditetom?
„Kada biste pitali prosečnu mladu osobu sa invaliditetom koji su njeni problemi, pretpostavljam da bi većina pomenula nedovoljnu količinu finansijske podrške i nedovoljnu količinu samostalnosti usled polovično rešenog pitanja personalne asistencije. A neki mladi sa invaliditetom će reći da im je problem što ne mogu popiti kafu u onom lepom, novom kafiću jer nema izgrađenu rampu za kolica, ili je izgrađena pod uglom koji bi najveći svetski matematičari i fizičari trebalo da izučavaju. Poenta je u tome da će se sigurno još mnogo problema javljati kada su u pitanju kvalitet života i uslovi studiranja osoba sa invaliditetom. Prosto je nemoguće da se sve reši odjednom. Ono što je bitno jeste da sve uključene strane budu voljne za preduzimanje akcije u smeru rešavanja prepreka koje deluju negativno na svakodnevno funkcionisanje osoba sa invaliditetom, ali i da se nešto dešava na tom planu.“
Šta je ono najgore sa čime se osobe sa invaliditetom suočavaju?
„Ako stavimo po strani ove očigledne stvari koje se tiču nepripremljenosti društva da se uhvati u koštac sa barijerama koje osobi sa invaliditetom oduzimaju priliku za normalno funkcionisanje i samostalan život, mislim da bi trebalo pomenuti i nešto što nije toliko očigledno. Osobe koje nemaju invaliditet se sa navršenom 18. godinom prestaju smatrati za decu, dok je kod osoba sa invaliditetom drugačija situacija. Iako ne sumnjam da bi i osoba sa invaliditetom bila krivično gonjena ukoliko nakon punoletstva počini neko krivično delo, u svakom drugom slučaju okolina je naviknuta da osobe sa invaliditetom sažaljeva, infantilizuje i ne smatra za nekoga ko može samostalno da se brine o sebi ili donosi odluke o svom životu. A sa druge strane, tu je i taj trend gde se osobe sa invaliditetom percipiraju kao neki Marvelovi junaci i o njihovim uspesima se pišu senzacionalistički naslovi i pune novinski tiraži. Kao da je to nekakvo, do sada nikada viđeno čudo, pa se o tome mora posebno pisati, i to na takav način. Naravno, bitno je da osobe sa invaliditetom kroz neke pozitivne primere dobiju “vetar u leđa”, ali ne kroz eksploataciju njihovog invaliditeta.“
Šta vam se čini da je bolje u odnosu na raniji period?
„U studentskom kontekstu, ne mogu a da ne kažem da osobe sa invaliditetom imaju svog predstavnika u Studentskom parlamentu Univerziteta u Novom Sadu, ali i pri Studentskoj konferenciji Srbije. Sve su ovo pokazatelji da se stvari polako menjaju na bolje i da su ljudi voljni da uče i rade na izgradnji društva koje prepoznaje neophodnost uključenosti osoba sa invaliditetom u sve svoje tokove.“
Kakva prava imaju osobe sa invaliditetom?
„U tom kontekstu mogu da pričam o afirmativnim merama. Afirmativne mere su mere koje se koriste kao mehanizam podrške studentima sa invaliditetom i služe izjednanjavanju mogućnosti. Cilj afirmativnih mera je da se umanje nejednakosti u visokom obrazovanju, ali i društvu kao celini. Pri konkurisanju za upis na studije postoji određena kvota koja je namenjena studentima sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj studenata. Tada se studenti sa invaliditetom rangiraju na posebnoj afirmativnoj rang listi i na osnovu toga se formira lista upisanih studenata sa invaliditetom po afirmativnim merama. Važno je reći da u tom procesu ne postoji nikakav povlašćeni položaj studenata sa invaliditetom. Oni moraju položiti prijemni ispit kao i svi ostali studenti, ali i dostaviti svu neophodnu medicinsku dokumentaciju kojom dokazuju svoj invaliditet. Afirmativnim merama se takođe garantuje da će npr. osobama sa invaliditetom tokom polaganja prijemnog ispita i kasnijeg studiranja zgrada institucije visokog obrazovanja biti pristupačna, kao i nastava koju će pohađati tokom studiranja. Svako odstupanje koje se javi treba momentalno postati tema dijaloga između predstavnika studenata sa invaliditetom i Univerziteta. Poenta je u tome da će se u budućnosti sigurno još mnogo problema javljati kada su u pitanju uslovi studiranja osoba sa invaliditetom, prosto je nemoguće da se sve reši odjednom, ali ono što je bitno jeste da su sve uključene strane voljne za preduzimanje akcije u tom smeru, što uveliko i čine.“
Sa kim sarađuje NSUSI?
„NSUSI sarađuje prvenstveno sa institucijama u okviru Univerziteta u Novom Sadu, zatim sa relevantnim institucijama u okviru grada. Posebno smo ponosni na saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, kao i na ovu poslednju, ali nimalo manje važnu saradnju sa Omladinskim savezom udruženja OPENS, koji su našoj tribini dali mesto u svom programu, podržanom od strane Grada Novog Sada- Kancelarije za mlade.“
Savet za studente i mlade osobe sa invaliditetom?
„Moj glavni savet je da se ne plaše nepoznatog, da izađu iz zone komfora jer se izvan nje najviše uči. Da uče redovno, ne propuštaju predavanja i vežbe, da budu aktivni u organizacijama studenata sa invaliditetom i da se ne plaše da se obrate nama ili predstavnicima Univerziteta u Novom Sadu ukoliko im nešto predstavlja prepreku u studiranju ili redovnom pohađanju nastave.“
Danas se u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu održava tribina „Međunarodni dan osoba sa invaliditetom 2022“ možete li nam reći nešto više o tome?
Tribina povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom deo je programa “OPENS u niskom startu” koji se realizuje u okviru projekta „Novi Sad – grad mladih, Srbija – zemlja mladih“ koji finansira Grad Novi Sad, Kancelarija za mlade, a koji sprovodi Omladinski savez udruženja „OPENS“ sa saradnicima. Teme koje će biti obrađene u okviru tribine se tiču kvaliteta studiranja studenata sa invaliditetom, barijera sa kojima se studenti sa invaliditetom suočavaju, prilika za zaposlenje, personalne asistencije, ali i brojnih drugih tema (da ne otkrivamo previše, neka ostane nešto i za samu tribinu).
Kako studenti mogu kontaktirati NSUSI?
„Mogu doći u našu kancelariju na adresi Dr Ilije Đuričića br.3, mogu pozvati naše brojeve telefona, kontaktirati nas na društvenim mrežama ili preko e-mail adrese nsusi.uns@gmail.com. Moram samo napomenuti da mi, pored studenata sa invaliditetom, okupljamo i studente bez invaliditeta koji su voljni da nauče nešto novo o sebi i o svojoj okolini, ali i o načinima da rade na menjanju i sebe i okoline ukoliko postoji potreba za tim.“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
