Danas, 26. maja, obeležava se Svetski dan leptira, posvećen promociji svesti o važnosti očuvanja leptira i njihovih staništa. Ovaj dan pruža priliku da se ljudi širom sveta informišu o ulozi leptira u održavanju ekosistema i podstaknu na aktivnosti koje će im pomoći u preživljavanju.
Procenjuje se da postoji između 150.000 do 200.000 vrsta leptira u svetu. Međutim, tačan broj vrsta je teško odrediti jer se stalno otkrivaju nove vrste, a mnoge vrste još uvek nisu otkrivene i dokumentovane. Leptiri su veoma raznolika grupa insekata sa različitim bojama, oblicima i veličinama krila, što doprinosi njihovoj velikoj raznolikosti.
U Srbiji je identifikovano preko 2000 vrsta leptira. To uključuje različite porodice i podporodice leptira kao što su dnevnici, noćni leptiri i poludnevni leptiri. Među njima su i neke retke i endemične vrste koje se mogu naći samo u određenim delovima zemlje. Broj vrsta leptira u Srbiji se povećava kako se sprovode dalja istraživanja i otkrivaju nove vrste.
Leptiri imaju važnu ulogu u ekosistemima i obavljaju nekoliko ključnih funkcija:
Oprašivanje biljaka: Leptiri su važni oprašivači mnogih biljaka. Kada posete cvetove u potrazi za nektarom, polen se može zadržati na njihovom telu i preneti na druge cvetove, omogućavajući oplodnju biljaka i formiranje semena.
Ishrana drugih organizama: Leptiri su deo lanca ishrane i služe kao izvor hrane za druge životinje, uključujući ptice, gmizavce i druge insekte.
Indikatori ekološke ravnoteže: Promene u populacijama leptira mogu ukazivati na promene u ekosistemima. Osetljivi su na promene u kvalitetu staništa, zagađenje i klimatske promene, pa njihova prisutnost ili odsutnost može pružiti informacije o zdravlju ekosistema.
Estetska vrednost: Leptiri su često cenjeni zbog svoje lepote i šarenih uzoraka na krilima. Oni pružaju estetsko zadovoljstvo ljudima i često se koriste u promociji ekoturizma i zaštite prirode.
Tri najugroženije vrste leptira u Srbiji:
Staroplaninska bolorija (Boloria eunomia)
Paklenac (Lycaena helle)
Močvarni mravnik (Phengaris teleius)
Kako možete da pomognete kao pojedinci:
Sadite biljke koje privlače leptire: U svom dvorištu ili na terasi, možete saditi biljke koje su bogate nektarom i privlače leptire. Birajte biljke poput lavande, rudbekije, nevena, bosiljka, dudova ili mlečike, koje su atraktivne za leptire.
Izbegavajte upotrebu pesticida: Smanjite ili potpuno izbegavajte upotrebu pesticida u svom domaćinstvu. Pesticidi mogu biti štetni za leptire i druge insekte. Umesto toga, možete koristiti prirodne metode kontrole štetočina ili alternative organskog baštovanstva.
Održavajte vrt kao prirodno stanište: Omogućite raznolikost staništa u svom vrtu. Ostavite delove trave nepokošenim, ostavite male gomile granja ili kamenja, kako biste pružili sklonište za leptire i gusenice.
Ne uklanjajte korove odmah: Korovi poput maslačka i koprive često su hrana za gusenice leptira. Umesto brzog uklanjanja korova, razmislite o tome da ih ostavite bar neko vreme kako bi gusenice imale hranu.
Edukacija i podizanje svesti: Delite znanje o važnosti leptira i njihovim potrebama sa drugima. Razgovarajte s prijateljima, porodicom i komšijama o očuvanju leptira. Podignite svest o njihovoj ulozi u ekosistemima i podstičite druge na preduzimanje koraka za očuvanje njihovih staništa.
Najnovija vrsta leptira pronađena je avgustu 2021. godine, na području Predela izuzetnih odlika “Dolina Pčinje”, gde je ekipa udruženja HabiProt je uočila čak šest jedinki.
Dračac (Tarucus balkanicus)
Važno je očuvati staništa i populacije leptira kako bi se očuvala njihova uloga u ekosistemima i održala bioraznolikost.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
