Na najnovijoj listi 50 najboljih doručaka na svetu, jedan deliaktes iz Srbije se našao na visokom drugom mestu.
Poznati i uticajani gastro sajt Tejst Atlas objavio je novu listu sa 50 najboljih doručaka na svetu, a srpski specijalitet komplet lepinja zauzeo je drugo mesto.
Komplet lepinja, odnosno „lepinja sa sve“ je prvi put napravljena krajem veka u užićkoj pekari „Šuljaga“. Kada je hlebu sa kajmakom i jajetom, umočenom u pretop od jagnjećeg ili prasećeg pečenja dodat i jogurt, postao je komplet lepinja – mnogima omiljeni doručak.
Learn more: https://t.co/T1DurlT66f pic.twitter.com/aEpDqA7g0M
— TasteAtlas (@TasteAtlas) June 8, 2025
„Lepinja sa sve“
Osim u užičkom kraju, komplet lepinja može da se nađe širom Srbije, ali je samo u ovom kraju ostala autentična.
„Zadržali smo kompletnu tehnologiju, od suve lepinje od brašna iz mlina bez aditiva, koja se peče u zidanoj peći na otvorenoj vatri. Posle pečenja lepinje se hlade prekrivene lanenim krpama, što je takođe deo procesa pripreme. Kada se u nju dodaju kalmak i jaje, takođe se zapeče na otvorenoj vatri a kasnije se dodaje pretop koji nastaje pečenjem prasića i jagnjadi u istoj srazmeri. Svi proizvodi moraju da budu domaći, dobri i kvalitetni, da bi takav bio i krajnji proizvod“, rekli su zaposleni u pekari „Šuljaga“ za domaće medije.
S obzirom na to da je veoma kalorična, omplet lepinja s pravom nosi nadimak „bomba“.
Najbolji doručak na svetu
Jedan od omiljenih srpskih specijaliteta – komplet lepinja je u izboru istog ovog sajta 2023. godine proglašen najboljim doručkom na svetu.
Ove godine čast da bude prvi dobio je turski kahvalti – na turskom jeziku odnosi se na doručak i to je neophodan i često raskošan obrok u turskoj kulturi. Reč „kahvalti“ potiče od dve reči: „kahve“ (kafa) i „alti“ (ispod/pre), što se prevodi kao „pre kafe“. To je obrok koji se tradicionalno jede pre nego što se konzumira kafa, jer se u osmansko doba kafa smatrala pićem u kojem se uživa posle obroka, a ne tokom ili pre njih.
Tradicionalni turski kahvalti predstavlja širok spektar jela, obično kombinaciju mnoštva ukusa, tekstura i kategorija hrane. Sto je ukrašen i slatkim i slanim jelima, uključujući sireve, masline, povrće, lokalni hleb, jaja, burek, baklavu ili druga slatka peciva i još mnogo toga, uz tople napitke poput turskog čaja.
A evo kako je Tejst Atlas opisao srpsku komplet-lepinju: „Ovaj specijalitet se sastoji od tradicionalne lepinje koja se preseca na pola, premaže gustom pavlakom (kajmakom) i preliva jajetom. Kombinacija se kratko peče i preliva se mešavinom toplih mesnih sokova, što je lokalno poznato kao pretop.
Izraz komplet lepinja može slobodno da se prevede kao „sa svim u njemu“ i tradicionalno se povezuje sa Užicem i Zlatiborom. Veruje se da je nastao negde pre Drugog svetskog rata, a ime je zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik pekare „Kod Šuljage“ u Užicu“.
Na prvih 10 mesta našli su se i:
- 3. Libijski sfinz (tradicionalno prženo pecivo napravljeno od testa koje se sastoji od brašna, šećera, kvasca, soli i vode)
- 4. Iranski kaleh pačeh (tradicionalno persijsko jelo napravljeno od raznih delova ovčije glave i stopala, koje se obično uživa kao obilni doručak u Iranu i drugim delovima Bliskog istoka i Centralne Azije. Naziv jela odražava njegove sastojke, gde „kaleh“ znači glava, a „pačeh“ stopala.
- 5. Francuski kroasan (prhko, zlatne boje, pecivo u obliku polumeseca najbolje se pravi od čistog putera i blago slatkog kvasnog testa).
- 6.Kineski đianbing (tanka i uksuna palačinka od mung brašna, prelivena jajima, začinjena raznim sosovima kao što su čili sos, hoisin sos ili tianmianđiang -slana pasta od pasulja i punnjena mladim lukom, kiselim krastavčićima, rotkvama, kobasicom ili piletinom).
- 7. Libanska sfiha ili lahm bil adžin– doslovno meso na testu (arapski specijalitet koji datira iz 15. veka, kada se prvi put pojavio u današnjem istočnom Libanu. Reč je o piti od mesa čiji su glavni sastojci mleveno jagnjeće meso, seckani luk i paradajz, začini, maslinovo ulje i jogurt).
- 8. Brazilski pao de keižu – doslovno prevedeno kao hleb sa sirom (jelo afričkih robova, kada su počeli da koriste ostatke biljke kasave. Fini beli prah, ili skrob, valjao se u kuglice i pekao. U to vreme se nije dodavao sir, pa se koristio samo pečeni skrob, ali krajem 19. veka, kada je ropstvo okončano, druge namirnice su prvi put počele da postaju dostupne Afro-Brazilcima. U državi Minas Žerais, centru mlečne industrije Brazila, sir i mleko su počeli da se dodaju u kuglice od skroba, i tako je nastao pao de keižu).
- 9. Turski katmer (vrsta slatkog bureka, odnosno baklava).
- 10. Grčko-makedonska bugaca (tradicionalna, rustična grčka pita koja se sastoji od slojevitog testa prekrivenog griz kremom, mada postoje varijacije sa mlevenim mesom ili sirom). Naziv jela je izveden od osmanske reči pogaca, što označava pitu punjenu sirom.
