Nakon više od godinu dana, led duboke kripto-zime napokon se otopio. Cene bitcoina su skočile na nove visine, društva rizičnog kapitala prikupljaju sredstva za ulaganje u startapove koji se bave kriptovalutama, a vesela kripto-braća ponovno se ponovo podsmevaju skepticima i poručuju: „gledajte i učite“. Još jednom se ljudi koji ulažu milione dolara u mim-koine sa slikom pasa u pletenim šeširima ili slinavih ljenjivaca iz crtanih filmova, opet se opisuju kao da znaju s novcem prema pisanju Bloomberg Adria.
Kad je programer tokena ljenjivca, Slerf, slučajno uništio deset miliona dolara (9,3 miliona evra) sredstava koje je prikupio od prvih kupaca, ova pažnja je samo podstakla ogroman porast obima trgovanja – u vrednost od 2,7 milijardi dolara (2,51 milijardu evra) za 24 sata.
Ova špekulativna manija poznata je veteranima poslednjeg procvata kriptovaluta, koja je trajala od 2021. do 2022. godine. Umesto „metaverzuma“, sad svi govore samo „veštačka inteligencija“. Ono što je novo jeste izgled normalnosti i promena reputacije. Prosečni obožavalac kriptovalute je prilikom prošle eksplozije vrednosti govorio o lamborginijima i šemama za brzo bogaćenje. Novi portparoli industrije su izvršni direktori u odelima koji su fokusirani na usklađenost sa propisima, političari čija je omiljena reč „inovacija“ i tradicionalne finansijske institucije koje predstavljaju kriptovalute kao dobar način za diverzifikaciju portfelja. Problem za nas ostale je što su tržišta kriptovaluta i dalje prepuna manipulacija i prevara.
Dok sam pratila sektor kriptovaluta, prevare su bile konstanta. Čak i kad su cene pale, bilo je mnogo mogućnosti za prevarante da ih iskoriste. Sa novim novcem koji privlači ulagače rastom cena i novim finansijskim instrumentima, važno je pažljivo ispitati stanje kripto-sektora.
Američka Komisija za hartije od vrednosti i berzu (SEC) u januaru je nevoljno odobrila spot proizvode kojima se trguje na berzi bitcoina (engl. Exchange-traded products, ETP), finansijski instrument namenjen glavnim ulagačima i investicionim fondovima koji više vole brokerske račune nego aplikacije za trgovinu kriptovalutama. (ETP-ovi funkcionišu kao fondovi kojima se trguje na berzi pa se u finansijskom svetu nazivaju i bitcoin ETF-ovima). Zagovornici kriptovaluta doživeli su ovo kao prelomni trenutak, tradicionalnije sredstvo ulaganja koje bi moglo da privuče milijarde dolara u bitcoin iz respektabilnijih izvora koji su prethodno bili zabrinuti da bitcoin može biti izgubljen, ukraden ili zabranjen.
Dok je najavljivao odobrenje ETF-a, Gary Gensler, predsednik SEC-a koji već godinama osporava kriptovalute, ponovio je da je „bitcoin prvenstveno špekulativna i nestabilna imovina koja se takođe koristi za nezakonite aktivnosti, uključujući ucenjivačke softvere, pranje novca, izbegavanje sankcija i finansiranje terorizma“. Međutim, ove ETF- ove sad nude ugledne kompanije kao BlackRock i Fidelity, koji naglašavaju dužnu pažnju koju posvećuju bitcoinu u svojim prospektima, čak i kada naglašavaju nestabilnost bitcoina.
Gensler definitivno nije jedini koji je rezervisan. Tokom poslednjeg ciklusa euforije, Ministarstvo rada izrazilo je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog uključivanja kriptovaluta u penzione planove koje sponzoriše poslodavac i upozorilo punomoćnike da tome pristupaju „izuzetno oprezno“.
S pravom su se brinuli. Manipulacija tržištem raširena je na stotinama berzi na kojima se razmenjuju kriptovalute. Čini se da su brojni ljudi u sektoru prihvatili transakcije bez promena vlasništva, zbog kojih izgleda kao da je tržište prometnije, kao njegov sastavni deo. Isti profesor koji je objavio da je došlo do ozbiljne tržišne manipulacije koja je dovela do procvata kriptovalute 2017. nedavno je uočio slične sumnjive obrasce, sugerišući da relativno mali broj velikih vlasnika nastavlja da veštački podiže cene.
Čini se da SEC, Ministarstvo pravosuđa i Komisija za trgovinu robnim fjučersima poseduju više dokaza o tim kriminalnim aktivnostima nego što ih mogu iskoristiti. Takve agencije koje sporo deluju na industriju koja se brzo menja često uskoče tek nakon što kompanije propadnu. Uprkos svemu tome, industrija je nastavila da forsira narativ da je kriptovaluta prerasla svoje divlje tinejdžerske godine s ETF-ovima koji predstavljaju svojevrsni trenutak odrastanja.
„Ovo odobrenje uspostavlja kriptovalutu kao legitimnu novu klasu sredstava i naglašava da je tu da ostane“, napisao je na mreži X Emin Gün Sirer, glavni izvršni direktor Ava Labsa, kompanije koja se bavi tehnologijom lanaca blokova. Sledbenici glasno promovišu ETF-ove i osnovna sredstva među investitorima laicima i institucionalnim fondovima. To je samo razlog više za veće reforme i strožu primenu zakona.
Svetla tačka kripto-zime 2023. bilo je to što su prosečni ljudi koji su odlučili da se drže podalje pretrpeli malu ili nikakvu štetu. Nije to bilo ni slično globalnom finansijskom kolapsu iz 2008., čije su posledice sezale daleko izvan tržišta vrednosnih papira osiguranih hipotekama. Tokom pada kriptovaluta, dok su neki špekulanti gledali kako im životna ušteđevina propada zajedno s cenama tokena, ostatak sveta nije osetio neke velike posledice. Ako tradicionalni finansijski sektor počne sve više da se povezuje sa kriptovalutama, mi ostali nećemo biti takve sreće sledeći put.
Prodavanje priče
Možda više nego bilo koji drugi deo tehnološke industrije, kriptovaluta se oslanja na pričanje priča. To je zato što osnovna tehnologija, kakva danas postoji, ne može mnogo da ponudi prosečnom čoveku u svakodnevnom životu. Umesto toga, preduzetnici stvaraju vizije o tome kako bi tehnologija sutra mogla da izgleda, obično u pogledu proizvoda koji se temelje na tehnologiji lanca blokova koje pokreće veštačka inteligencija ili o proizvodima veštačke inteligencije koje obezbeđuje blokčejn. Predstavljaju botove sa veštačkom inteligencijom za automatizaciju strategija trgovanja kriptovalutama ili softver za izradu tih botova.
Etička strana priče podložna je promenama. Nakon finansijske krize 2008. rani zagovornici bitcoina predstavili su tu valutu kao istinsku alternativu tradicionalnom bankarskom sistemu uz veću stabilnost za svakodnevnu štednju i više privatnosti za sve vrste transakcija. Kad se ispostavilo da je to daleko od istine, tj. da je bitcoin daleko nestabilniji od američkog dolara i može se pratiti bez ikakvih problema, zagovornici su promenili scenarije kako bi se fokusirali na predstavljanje bitcoina kao loto listića i prodali sofisticirane alate za analizu blokčejna policiji.
Dominantan narativ tokom poslednjeg procvata kriptovaluta bio je Web3, pomodna reč čija je popularnost naglo porasla 2021. godine. Nadovezujući se na nepoverenje prema velikim tehnološkim kompanijama, kripto-kompanije njihovi sledbenici su promovisali ideju da bi decentralizacija blokčejna mogla ponovno da s vremenom demokratizuje internet i preokrene njegovu deprecijaciju orjentisanu na profit. Nažalost, njihovo rešenje je bilo pretvaranje svake interakcije na mreži u transakcije.
Svako ko je koristio internet za objavljivanje na društvenim mrežama, igranje igrica na mreži ili obavljanje svog posla uskoro je to radio „na lancu blokova“. Određene identične kopije digitalnih datoteka bile su vrednije od ostalih. Ako tada niste obraćali pažnju na ove stvari, dovoljno je reći da je bilo još blesavije nego što izgleda. I dok je kriptovaluta oživela, Web3 nije.
Zagovornici kriptovaluta sad ukazuju na pad iz ovog perioda, zajedno s usponom bitcoin ETF-ova, kao dokaz da je industrija sazrela. Osnivač kripto-menjačnice FTX Sam Bankman-Fried, koji je kontrolisao drugu po veličini razmenu
kriptovaluta dok se nije urušila krajem 2022., služi svoju prvu od ukupno 25 godina kazne u saveznom zatvoru.
Do Kwon, čovek koji stoji iza masivnog, sad već propalog stabilnog koina terra/luna upravo je proglašen krivim za prevaru. Avi Eisenberg, trgovac koji se hvalio svojom „visoko profitabilnom strategijom trgovanja“ koja je izvukla više od 100 miliona dolara (93,02 miliona evra) trgovanjem kriptovalutama, upravo je osuđen za nezakonitu manipulaciju tržištem. Zagovornici kažu da je zato sada idealno vreme kako bi se pojačala ulaganja u kriptovalute jer su upravo veliki ulagači otišli, a drugi se još nisu pojavili.
Bitno je napomenuti da se SEC uhvatio ukoštac s industrijom nakon što je Sam Bankman-Fried postao svetski poznat. To je, međutim, dovelo do konflikta s pojedinim kompanijama koje žele jači nadzor. U 2022. platforma za trgovanje kriptovalutama Coinbase Global zatražila je od agencije prilagođeni skup pravila za upravljanje sektorom. Prošle godine SEC je tužio Coinbase zbog navodnih kršenja postojećih zakona o vrednosnim papirima, uključujući promovisanje neregulisanih hartija od vrednosti. Coinbase je oštro odbacio optužbe i nazvao SEC-ovu tužbu nepravednom.
Iako pravni postupci protiv istaknutih osoba i kompanija imaju odvraćajući efekat, ulagačima bi puno bolje došao strog regulatorni nadzor koji se sprovodi pre nego što im sav novac nestane. Većina kompanija koje se bave kriptovalutama još uvek nema ništa ni slično finansijskoj reviziji. Neke navode da su izbegle potrebu za tradicionalnom izradom javnog izveštaja koji se naziva dokaz o rezervama u sistemu samoizveštavanja. Međutim, to je daleko niži standard od onoga koji prihvataju regulatori vrednosnih papira.
Objavljivanja podataka i zaštite koja se pruža kupcima javno objavljenih dionica nema ni u tragovima kad je reč o kriptovalutama, a iste kompanije koje govore da žele stroga pravila takođe kažu da bi im takav standard uništio poslovanje. Možda su u pravu, ali ako industrija ne može koegzistirati s osnovnim zakonima o zaštiti potrošača, to govori nešto loše o industriji, a ne o zakonu.
Osim pozivanja na autoritet, industrija naporno radi na smišljanju novih problema koje bi njihova tehnologija mogla da reši. Ako je sve što imate blokčejn, sve izgleda kao slučaj primene. Sad je popularna veštačka inteligencija. Neki prilagođavaju stare projekte kriptovaluta kako bi držali korak s trendom. Svaki trgovački bot koji obećava da će predvideti kretanje cene valuta ili špekulantima dati uvid u sledeći veliki token „pokreće veštačka inteligencija“.
Kompanije koje se bave sigurnošću blokčejna hvale se da koriste AI za reviziju pametnih ugovora ili otkrivanje napada. Pojavila su se i kripto-tržišta na kojima ljudi mogu da kupuju i prodaju modele veštačke inteligencije, podatke za obuku i računarsku snagu. Platforme za trgovanje nude četbotove za koje tvrde da mogu da analiziraju tržišne signale kako bi pomogli kupcima da najbolje prođu.
Međutim, blokčejn sistemi su sami po sebi spori i neefikasni, što je loša kombinacija za modele veštačke inteligencije gladne resursa. Još važnije od toga, ako ste isprobali ChatGPT, znate da su AI modeli skloni da pogrešno shvate stvari ili ih jednostavno izmisle. To nije faktor rizika koji bi većina ljudi želela da kombinuje sa svojim finansijama.
Uprkos tome, velik broj startapova obećava da će upotrebljavati blokčejne uz svoje AI modele iz raznoraznih razloga. Baš kao što su pokretači projekta Web3 videli priliku u otporu prema velikim tehnološkim kompanijama, tako su oni u svetu blokčejna i AI-ja primetili da tajnovitost ugrađena u modele AI kompanija OpenAI i Google može da izludi ljude. Iako načini nisu baš uverljivi, svakako je primamljiva ideja da bi decentralizovano računarstvo bločejna moglo magično da decentralizuje AI i vrati neku moći ljudima.
Drugi startapovi navode da će njihove blokčejn aplikacije rešiti probleme pristrasnosti ili tačnosti AI-ja ili smisliti kako da izvrše kompenzaciju ljudima čiji su podaci korišćeni za obuku modela veštačke inteligencije. Neki čak kažu da će njihovi blokčejn alati uz dovoljno finansiranja zaštititi svet od neke teoretske AI superinteligencije koja preti čovečanstvu tako što će razvoj AI-ja suštinski učiniti preglednijim i samim tim bezbednim.
Problem sa svim ovim prodajnim prezentacijama je to što decentralizovano računarstvo nije isto što i decentralizovana kontrola. Čak i ako ljudi svoju računarsku snagu svojevoljno prepuste većim ambicijama veštačke inteligencije, nema nikakve garancije da će kolektiv imati uticaja na osmišljavanje ili način upotrebe tih modela. Dešava se da su neki ljudi koji kreiraju zastrašujuće modele AI isti oni koji prodaju blokčejn rešenja.
Nesiguran svet hibrida AI-ja i blokčejna
Izvršni direktor OpenAI-ja Sam Altman takođe je osnovao Tools for Humanity, kompaniju s nazivom koji zvuči dobronamerno, ali koja proizvodi hromiranu sferu zloćudnog izgleda veličine košarkaške lopte. Ova sfera skenira očne jabučice ljudi kako bi im izdala račun u aplikaciji World i neke kripto-tokene, nazvane Worldcoins. Altman kaže da će ovi tokeni predstavljati univerzalni osnovni dohodak koji treba da nadoknadi gubitak radnih mesta zbog modela veštačke inteligencije koje razvijaju on i OpenAI.
Cena tokena je, međutim, prilično oscilirala tokom prošle godine, u rasponu od otprilike jedan dolar (0,93 evra) do 11 dolara (10,23 evra), a većina korisnika ih godišnje dobije oko 75, što nije neki dohodak. Ova kompanija je uglavnom služila da izazove bes agencija za zaštitu privatnosti podataka u više zemalja. Neprofitna organizacija Worldcoin Foundation izjavila je da preduzima korake kako bi osigurala usklađenost sa propisima.
Svet hibrida veštačke inteligencije i blokčejna i dalje je slab u pogledu proizvoda. Špekulanti mogu da kupe povezane tokene, međutim, nekoliko osnovnih projekata se razvilo mnogo dalje od bleštavih veb-sajtova i klonova postojećih modela veštačke inteligencije u koje je uložen minimalan trud. Uprkos tome, prikupili su novac malih ulagača i naizgled pametnih fondova rizičnog kapitala, baš kao što su to učinili neki od najgorih prestupnika za „web“.
Dok se istorija ponavlja i nazire bauk nove kripto-manije koja bi čak mogla da zaseni prethodnu, prošlo je vreme za razmatranje novih rešenja za poznate nedostatke. Blokčejnovi postoje već 15 godina. Prevarantima u industriji se više ne sme dozvoliti da iscede obične ljude koji se iz godine u godinu privlače obećanjima o revolucionarnoj tehnologiji pred vratima.
Izazovi kontrole
Kripto-kompanije i njihovi lobisti vole da prete da će slamanje industrije ugušiti inovacije. Ali koje je inovacije taj sektor proizveo osim novih načina za plaćanje ransomvera i novih tipova manipulativnih šema „napumpaj i prodaj“ (engl. pump-and-dump)? Ljude su već toliko puta prevarili osnivači kriptovaluta koji pobegnu s novcem prikupljenim za neki projekat da sada postoji i poseban izraz za to: izvlačenje tepiha (engl. rug pull) Možda je vreme da shvatimo da nisu sve inovacije same po sebi dobre i da su potrebne preventivne mere pre nego što više ljudi bude prevareno.
Međutim, čak su i neki skeptici u pogledu kriptovaluta zabrinuti zbog mogućih posledica nadzora. Svi pokušaji regulacije, tvrde oni, verovatno će ostaviti otvorene rupe za eksploataciju, a ulagače će uveravati da su kriptovalute postale legitimne. Istina je, kao što je prošla godina pokazala, da će industrija sva nova pravila koristiti kao dokaz da su svi njeni problemi rešeni. Ipak, regulatori su više od 10 godina uglavnom ignorisali kriptovalute u očiglednoj nadi da će nestati, a rezultat takve taktike je: taktika nije uspela.
Pošto ključne finansijske kompanije danas veruju u kriptovalute, sada je još važnije da se uvede promišljena i pažljivo osmišljena regulativa. Treba da se zaštite investitori, ali i da se instalira zaštitni zid koji ograničava mogućnost da se buduće kripto-katastrofe prenesu na ostatak finansijskog sveta. Pažljiva ograničenja sredstava koja se mogu prodati, kao i kome se ona mogu prodati i koje je podatke uz to potrebno objaviti, mogle bi da pomognu u ograničavanju štete za one koji odluče da se uključe u sektor i donošenju kvalitetnijih i boljih odluka.
Veća pažnja obećanjima koja daju kripto-kompanije i oni koji su angažovani da ih promovišu mogla bi da napravi ogromnu razliku u izbegavanju tipova katastrofa koje su definirale sektor 2022. godine, nakon što su takva preduzeća privukla veliki broj kupaca upoređujući se s bankama. Neki od njih obećali su nov nivo transparentnosti i inkluzivnosti grupama koje su često ignorisane u tradicionalnom finansijskom sektoru, a jedna od posledica bila je da se deo šoka od kraha koji je usledio proširio i na ljude koji nisu mogli da ga apsorbuju
Oni koji su deo industrije takođe imaju svoju ulogu. Samoregulacija nikad neće biti jedino rešenje, ali reputacija kriptovaluta kao tvornice prevara mogla bi da se donekle poboljša kad bi čelnici počeli da jedni druge pozivaju na odgovornost. Trebalo bi da podstaknu one koji se zalažu protiv jake zaštite potrošača da pronađu drugu delatnost ili barem slede poslovni model koji ne zahteva šišanje naivnih kupaca poput ovaca. Takođe će morati da podrže modele državne regulacije koji zahtevaju rigoroznu spoljnu kontrolu, pa čak i da podnesu neke promene u svojim poslovnim modelima umesto da nastave da traže izgovore koji bi u suštini učvrstili haotičan status kvo.
Iako su kriptovalute ponovo hit i njihova se vrednost ponovno povećava, zasad se čini da je novi krah neizbežan – deo začaranog kruga koji niko ne može da prekine. Iako su obećanja veće sigurnosti i zaštite zajednička najnovijim zagovornicima kriptovaluta na način na koji to Web3 nije bio, oni koji trenutno guraju ETF i AI startapove nisu prvi došli na tu ideju. Pre nego što je kolaps FTX-a uništio mnoge kupce, „bezbedno i jednostavno“ takođe je bio i njihov slogan.
Pročitajte još:
