AGRAR – Magaraca je sve manje na prostoru Balkana, ali to ne znači i da nema potražnje za njihovim mlekom. Naprotiv, sve što se proizvede unapred se proda.
Magareće mleko nije priča iz legendi, ni moda, već je nekima potreba tolika da za njega daju ozbiljan novac. To najbolje znaju Alen i Meliha Džindo, koji u Slavić Polju pored Vlasenice već šest godina drže farmu magarica.
U biznis nisu krenuli ni zbog para, ni iz radoznalosti, već iz potrebe, da probaju da izleče jedno od dece, koje je imalo ozbiljnih problema sa kašljem, a za koje medicina i posle tri meseca kliničkog lečenja nije imala rešenje. A posle desetak dana pijenja magarećeg mleka dete se vratilo u školu.
– Mi smo dete izlečili, davali mleko komšijama i prijateljima kojima je iz istog razlog trebalo. Ali, magarica je brzo ostala bez njega, a zahtevi za mlekom su stizali i dalje. I onda smo došli na ideju da pokušamo da napravimo farmu. Od toga je nastalo sve ovo – s ponosom pokazuje svoje imanje Alen Džindo u emisiji „Naša priča“ kanala Agro TV.
I danas, posle šest godina, na farmi imaju 100 grla kao i sedam hektara zemlje. Posao danas cveta, ali nije bilo lako jer je porodica Džindo među pionirima u ovom poslu u čitavom regionu, pa nije bilo adrese na koju su mogli da se obrate za savet.
– Lutali smo mnogo, i prvih godina zbog nestručnosti je bilo mnogo gubitaka. Međutim, edukacija preko interneta je dala rezultate, jer magaraca je malo ostalo na prostiru nekadašnje Jugoslavije tako da nema ni edukovanih veterinara. Ali, najbolja je životna škola, jer sa životinjama se svaki dan nešto nauči – objašnjava domaćin.
Ovi farmeri magarica danas znaju da je kvalitetna ispaša broj jedan u ovom poslu. A čiste prirode ovde ima napretek, jer nikakve industrije nema u krugu od 50 kilometara. Ali, kažu, da bez ljubavi ne bi moglo mnogo da se postigne. A kada magarcima pružite ljubavi i kada vas prihvate, nema ni reči o tvrdoglavosti.
– Svega drugog se morate odreći, jer nemate slobodnog vremena u ovom poslu. Kompletna porodica mora biti angažovana 24 sata da bi opslužila grla koja su sad na zavidnom nivou, umatičena i čipovana – ističe Alen, čije magarice daju 2,5 decilitara mleka dnevno, mimo ishrane mladunaca.
Same životinje nisu zahtevne za čuvanje, jedu prostu hranu – uz ispašu jedu seno, kukuruz, ovas i ječam. Zahtevaju veliki prostor za pašu, a ovde im je na raspolaganju 15 hektara, a pojedu 6.000 do 8.000 bala sena zimi, 300 kilograma zrnevlja dnevno…
– Troškovi su nam veliki, jer ovde nema uslova za poljoprivrednu proizvodnju, da mi nešto posejemo. Sto posto sena i sto posto zrna se kupi – ističe domaćin.
Ali, ni prihodi nisu mali. Osnovni proizvod je mleko magarica, koje se proda pre nego što se napravi. A cena nije mala, 50 evra po litru, iako bi trebalo da bude veća s obzirom na to kako je sve ostalo potrebno za proizvodnju poskupelo.
– Svaku kap mleka koje proizvedemo, prodamo 15 dana unapred. Zbog toga nismo ni u jednom trenutku ni razmišljali da radimo išta drugo osim mleka. Čak i da imamo 50 odsto više nego što ga napravimo i to bi prodali bez ikakvih problema. Ali, ma koliko materijalna strna posla bila bitna, nije ni to sve, jer nas ispunjava kada možemo da pomognemo čoveku, za nečije zdravlje – ističe Alen.
A ova pomoć do korone je išla daleko van granica bivše Jugoslavije, autobusima je mleko stizalo na razne adrese u Evropi. Sada, posle epidemije, tražnja u samom regionu je tolika da za Evropu nema šta ni da se pošalje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
