Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se upravo sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.
Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.
– Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkolozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše – objašnjava Kadarjan.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.
– Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let – navodi Snažana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.
Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.
– Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj – objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.
– Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna” – precizira sagovornik.
Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.
– Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod – podseća Sunčica Savović, direktor Žita Srbije.
Ovog proleća kukuruzom je zasejano 950.000 hektara, što je za pet odsto više nego lane. Budući da je žetva kukuruza daleko, u ovom trenutku moguće je dati samo projekciju očekivanog roda. Ukoliko ne bude negativnih vremenskih iznenađenja, a na osnovu desetogodišnjeg proseka prinosa kukuruza od 6,9 tona po hektaru, ukupan prinos ove žitarice mogao bi biti oko 6,5 miliona tona.
Stručnjaci upozoravaju da ćemo i u žetvu kukuruza, kao što je trentuno slučaj sa pšenicom ući sa izuzetno visokim zalihama.
– O zalihama kukuruza treba već sada razmišljati, jer će se 30. juna u silosima zadržati milion i po tona stare pšenice, a treba da se uskladište i pšenica i ječam koji se upravo skidaju. Problemi sa skladištenjem se možda neće javiti sada u žetvi pšenice, ali sasvim je sigurno da će ga biti čim krene žetva kukuruza, kao što je to bilo prošle godine” – upozorava sagovornica.
Od početka sukoba u Ukrajini izvoz srpskog kukuruza u zemlje regiona je značajno porastao. Ovu žitaricu najviše prodajemo Italiji, a sve ozbiljniji kupci su Bosna i Hercegovina i Albanija. Domaći kukuruz stiže i do zemalja Severne Afrike i Jugoistočne Azije, ali ono što sprečava izvoznike da direktno dopru do krajnjih kupaca na tim tržištima jeste činjenica da Srbija nema more i morsku luku.
U svakom trenutku u Konstanci je naš kukuruz skuplji od rumunskog za cenu pretovara i uskladištenja. Kao što je pravilo, podsećaju stručnjaci, da kada cena žitarica ili uljarica krene naviše, odmah stane ponuda u iščekivanju bolje cene, tako i kada velike količine žitarica krenu uz i niz Dunav i cena rečnog prevoza počne da raste.
Pročitajte još:
