Najnovije istraživanje nemačkih naučnika otkrilo je da svaka pčela ubada na drugačiji način, tako da dok neke oklevaju, druge već napadaju, piše Dojče vele.
Istraživači sa Univerziteta u Konstancu utvrdili su da ove insekte odlikuju različite sklonosti u ponašanju prilikom odbrane.
U jednoj košnici prosečno živi oko 50.000 jedinki. Pčele imaju različite zadatke, pa tako neke prikupljaju hranu, donose vodu, rashlađuju ventiliranjem krilima, dok druge štite košnicu od neprijatelja.
Ako se neko približi košnici i pčela čuvarka ga ubode, ta pčela oslobađa alarmni feromon, mirisni signal koji upozorava druge jedinke na opasnost.
To privlači i druge pčele, koje takođe počnu da ubadaju pa se time ispušta još više alarmnog mirisa.
U takvim situacijama, ne postaju sve pčele spremne na ubod, pošto ovi insekti imaju neku vrstu unutrašnje kočnice.
Kada dovoljan broj pčela ubode, ostale prestaju da to rade, što ima logike jer svaka pčela koja ubode umire.
Profesor neurobiologije na Univerzitetu u Konstancu i koautor najnovije studije o pčelama Đovani Galicija objasnio je da bi previše pčela koje ubadaju koštalo košnicu previše jedinki, što pokazuje da roj pčela može društveno da se reguliše.
Naučnici ukazuju na to da upravo ponašanje pčela pri ubodu u slučaju pretnje košnici pokazuje da svaka pčela ima vlastiti identitet.
Za potrebe istraživanja, neurobiolog Morgan Nuvijan i doktorant Kavita Kanan ciljano su hvatale pčele čuvarke iz košnica u Konstanci. Kroz različite eksperimente, Nuvijan je uspela da pokaže da su neke pčele agresivnije, a druge mirnije, što znači da se različito ponašaju u slučaju odbrane košnice, piše DW.
Neurobiolozi su zapravo očekivali da će pčele da pokažu neku vrstu prosečnog ponašanja, ali su umesto toga, zaključili da neke gotovo uvek ubadaju dok druge to čine retko ili nikada, odnosno da prosek ubadanja koji populacija pčela postiže zavisi isključivo od sastava tih individualno različitih pčela.
