BEOGRAD – Sutra počinje dvonedeljni Gospojinski post, najkraći od četiri velika godišnja posta u pravoslavnoj tradiciji. U narodu je poznat i kao Uspenski post, ustanovljen u čast Presvete Bogorodice, a posebno se smatra značajnim za žene i majke. Vernici se tradicionalno pričešćuju na praznik Velike Gospojine.
Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta, pripremajući vernike za praznik Uspenja Presvete Bogorodice (Velika Gospojina). Ako praznik padne u sredu ili petak, post se produžava – tog dana se ne mrsi, već je dozvoljena riba.
Ovaj post počinje na praznik Svetih mučenika Makaveja i ubraja se među najstrože postove, stroži je i od Božićnog i Apostolskog posta. Tokom posta, vernici poste na vodi i ulju, osim na Preobraženje Gospodnje (19. avgusta), kada je dozvoljena riba.
Prvi pisani trag o Gospojinskom postu potiče iz 826. godine iz spisa Teodora Studita, dok je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine.
Post ima dve dimenzije – telesnu i duhovnu. Telesna podrazumeva uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, dok duhovna obuhvata odricanje od grešnih misli, želja i dela. Cilj je duhovno smirenje, osveženje i oslobađanje duha i tela od grešnih sklonosti kroz molitvu i pokajanje.
