Sutra je Veliki petak! Čim ustanete jednu stvar treba da uradite

Sutra je Veliki petak, dan kojim se obeležava raspeće Isusa Hrista. Ovo je najtužniji dan za sve hrišćanske vernike. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.

Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda.

Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti obesio se.

Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću.

Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni ga!”. Zatim, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Stariji ljudi kažu i da ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane stradanja.

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.

Pročitajte još:

Značenje i poruka Tajne večere

Tajna večera ili Poslednja večera je večera koju je u četvrtak, dva dana po ulasku u Jerusalim, Hristos pre svoga mučeništva i smrti održao sa apostolima, po pravilima pashalne gozbe kod Jevreja. Na Tajnoj večeri ustanovljena je Evharistija – Sveto pričešće. Priča o Tajnoj večeri u noći pre Hristovog raspeća je objavljena u četiri knjige Novog zaveta (Matej 26:17–29; Marko 14:12–25; Luka 22:7–38; i 1. Korinćanima 11:23– 25). Pisma svetog apostola Pavla i Dela apostolska pokazuju da su rani hrišćani verovali da je na Tajnoj večeri Hristos simbolično pokazao svoje poslanstvo mesije koje se dešava zbog smrti na krstu pri […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.