Lazareva subota ili u narodu poznat praznik kao Vrbica, predstavlja kraj Velikog posta i najavu Strasne sedmice. Strasna sedmica ja sedmica Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja.
Lazareva subota obeležava se u spomen na čudo koje je Hristos učinio podigavši iz mrtvih prijatelja Lazara iz Vitanije.
Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov. Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još trideset godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica.
Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću.
Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, gde su gadočekali ljudi, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”.
Običaji na Vrbicu ili Lazarevu subotu
Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.
Ovo je praznični dan u kome se takođe ne rade teži fizički poslovi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
