BEOGRAD – Još jedan u nizu incidenata ne može, a da nas ne suoči sa pitanjem do kada će trajati agonija sa kojom se suočavaju Srbi na severu Kosova, navodi docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić i ocenjuje da Priština Srbima stalno isporučuje nove zahteve i očekuje da se integrišu, a da za uzvrat ne dobiju ništa, a umesto ništa trebalo bi da bude uspostavljena ZSO.
Surlić u autorskom tekstu za Tanjug piše:
„Još jedan u nizu incidenata ne može, a da nas ne suoči sa pitanjem do kada će trajati agonija sa kojom se suočavaju Srbi na severu Kosova. Patroliranje kosovske policije sa automatskim puškama, zvuci sirena, blokade i najave nasilnog odgovora na proteste, zvuci kao film sa začaranim krugom ponavljanja.
I dok bi nepristrasnom posmatracu sa strane bilo neshvatljivo zašto Priština toliko insistira na preregistraciji vozila, a srpska strana na zadržavanju KM tablica, kada su i mnogo veće probleme u prošlosti rešili sporazumom, po sredi je duboko međusobno nerazumevanje i nepoverenje koje sa dosadašnjim procesom dijaloga nije uspelo da umanji izglede za izbijanje sukoba.
Sa ozvaničenjem normalizacije odnosa kao uslova u procesu evropskih integracija, podrazumevalo se da će niz tehnickih i političkih sporazuma dovesti do boljih odnosa, izgradnje poverenja i što je najvažnije – do trajnog mira i stabilnosti.
Međutim, dijalog je od početka shvaćen kao utakmica u kojoj mora postojati gubitnik i pobednik, kao nametnuti proces koji bitrebalo da zadovolji zahteve međunarodnih predstavnika, a ne kao suštinska potreba da se prevaziđe konfliktno nasleđe i obezbedi normalan život stanovnika.
Dogadaji na severu Kosova izazvali su privremeno odlaganje odluke vlade u Prištini na mesec dana. Tih mesec dana stapa se u više od decenije bezuspešnih pregovora, jer sve što je dogovoreno samo je kratkorocna dobravolja politickih aktera, a ne strukturna promena na terenu. Naredne cetiri nedelje su i prilika da se podrobno analiziraju potezi albanske i srpske strane.
Vlada Aljbina Kurtija ima nekoliko jasnih motiva za ovakvo postupanje. Prvo, suocava se sa veoma skromnim rezultatima u promenama koje je najavljivala. Stoga je poene najlakše ostvaritiu ekstremnoj nacionalistickoj retorici koja brani „suverenitet“ Kosova.
Sudeci po dosadašnjim akcijama deluje kao da kriminal na Kosovu postoji samo među Srbima. Da se odluke Ustavnog suda u Prištini neprikosnovne osim u slucaju srpske kulturne baštine i imovinskih pravapripadnika srpske zajednice i da Kosovu za zaokruživanje državnosti jedino nedostaju KM tablice vozaca sa severa. Vlasti u Prištini se uporno trude da „integrišu“ gradane srpskenacionalnosti kroz mehanizme pretnje i kazne.
Uporno se bore protiv „zlog“ Beograda, a sve poteze koje povlace ne bole Beograd koliko uticu na normalnost svakodnevnog života upravo Srba koji žive na Kosovu. Otvaraju se novi šalteri, premijer se obraca na srpskom, ulažu se ozbiljna sredstva u kampanju za potpuno perifernu i beznacajnu temu u odnosu na suštinske probleme i zahteve srpske zajednice. A jedan od kljucni problema je što na Kosovu postoji znacajan raskorak izmedu proklamovanih prava i stvarne primene specijalnog statusa za Srbe.
Aljbin Kurti građanima srpske nacionalnosti konstantno isporucuje zahteve, a ne nudi mehanizme na koje se Priština odavno obavezala. Stoga i ne cudi podrška koju srpski predstavnici uživaju od strane svoje zajednice na severu da se ovog puta mora pružiti otpor. Jer nije po sredi protivljenje insitucijama Prištine. Srbi vec godinama aktivno ucestvuju na izborima po kosovskim zakonima, mirno su prihvatili prelazak policije i sudstva u okvir prištinskih institucija.
Prihvacen je i poslednji sporazum o energetici koji je podrazumevao kompromis -srpska kompanija za distribuciju ali u okviru kosovskog elektroenergetskog sistema.
Međutim, uzvraćeno je sa novim zahtevima koji samo osnažuju jednostrani proces. Paradoksalno, od Srba se ocekuje da se integrišu da bi ojacali mehanizme sopstvene sistemske diskriminacije od strane Prištine. U prevodu, vi nama tablice, mi vama opet – ništa. A umesto ništa bi u skladu sa Briselskim sporazumom trebalo da bude uspostavljena Zajednica srpskih opština.
Na severu su osvanuli bilbordi koji prolaznicima žele dobrodošlicu u Zajednicu srpskih opština. Iako njeno osnivanje od strane Prištine u sadašnjim uslovima zvuci utopisticki, možda je vreme da se kroz legitiman proces krene u jednostranu primenu dogovorenog.
Formiranje ZSO od strane srpskih predstavnika na Kosovu bio bi riskantan poduhvat ali sa nekoliko važnih posledica. Prva je da se pokaže da se od ZSO nije odustalo i da se zahteva politicka odgovornost Prištine za izbegavanje primene vec dogovorenog. Drugo, da se izbegne namera albanskih predstavnika zajedno sa neodgovornim pojedincima iz medunarodne zajednice da se ZSO preproda kao ponuda Beogradu za finalni sporazum. Trece da se pokaže kako bi u okvirima primene ZSO, KM tablice i licne karte bile lako rešiv problem.
Na kraju, da natera Aljbina Kurtija i Vjosu Osmani da konacno procitaju odluku sopstvenog Ustavnog suda u kojoj se ZSO tretira kao kao deo međunarodno obavezujućeg sporazuma bez obzira na neke sporne članove koji se mogu prevazići kozmetičkim izmenama.
Budući da Beograd i Priština još nisu ni blizu faze direktnih pregovora i intenzivnih kontakata, očekuje se da će koordinisana akcija evropskih i americkih predstavnika ovog puta odigratikljucnu ulogu da se na jesen sa formiranjem Vlade u Srbiji podstakne nova runda dijaloga na najvišem nivou. Pre tog dogadaja, zemlje Kvinte već imaju ozbiljan zadatak da utvrde cije lokalne diplomate u Prištini podsticu i usaglašavaju jednostrane akcije „integracije“ mimo dijaloga i sporazuma i šta može biti krajnji cilj takvih postupaka.
Brzo odlaganje primene odluke na mesec dana samo pokazuje da su međunarodni akteri još jednom uvideli koliko su srpska i albanska strana blizu ekscesa koji proces može odvesti u nepovrat.
Na kraju, dešavanja na severu Kosova za predstavnike Beograda moraju postati vrlo jasan putokaz za ubuduce – nije na Srbima sa Kosova da brane integritet Srbije, da podgrevaju tenzije i slušaju zapaljive govore i instrukcije neodgovornih pojedinaca, vec je njihov osnovni zadatak da ostanu da žive i privreduju u svojim sredinama. I to je najveca zamisliva pobeda. Na Beogradu je teret teških i neizvesnih međunarodnih bitaka, briga o egzistenciji Srba na Kosovu i kljucno – insistiranje da sve sporne teme budu predmet dijaloga.“
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
