Mnogi od nas su odrasli sa crtežima Sunca koje je žute boje, bilo u dečjim slikovnicama, slikama ili učionicama. Ali da li je Sunce zaista žuto? Nauka kaže: ne baš.
Ovo uobičajeno verovanje potiče od načina na koji Sunce izgleda sa Zemlje, ali stvarnost je zapravo mnogo drugačija.
Sunce, kao zvezda, emituje svetlost u svim bojama vidljivog spektra, što znači da je ta svetlost u suštini bela. Kada se Sunce posmatra iz svemira, bez atmosfere koja ometa svetlosne talase, ono zaista izgleda belo. Zanimljivo je da se Sunce u svemiru ne menja tokom dana niti „zalazi“ kao što ga doživljavamo ovde na Zemlji. Njegova svetlost je konstantna i bela, što je odraz prirode i sastava svetlosti koju emituje.
Šta se dešava sa Sunčevom svetlošću na Zemlji?
Zašto ga, dakle, posmatramo kao žuto? Kada svetlost Sunca prolazi kroz Zemljinu atmosferu, dešava se proces poznat kao Rilejovo raspršivanje. U ovom procesu se plavi talasi svetlosti raspršuju u različitim pravcima zbog sudara sa molekulima vazduha. Kao rezultat, naša atmosfera „filtrira“ plavu svetlost, zbog čega se Sunce sa Zemlje posmatra kao žuto, posebno kada je visoko na nebu tokom dana.
Tokom izlaska i zalaska, Sunce može izgledati crvenkasto ili narandžasto, zbog toga što tada svetlost prolazi kroz još deblji sloj atmosfere, pa se i drugi talasi svetlosti raspršuju.
Ovi prizori su posebno lepi, ali često dodatno doprinose zabludi o boji Sunca.
Sunce iz druge perspektive
Astronauti, kada posmatraju Sunce iz svemira, opisuju ga kao intenzivno belu loptu. Bez atmosfere da rasprši svetlost, boje ostaju verne, a to znači da je Sunce iz kosmosa čisto bele boje. Ova bela svetlost zapravo sadrži sve boje spektra koje zajedno daju svetlost bele boje.
Dakle, sledeći put kada ugledate Sunce kako sjaji na plavom nebu ili dok zaranja ispod horizonta, setite se da njegov pravi sjaj zapravo obuhvata sve boje. Nauka nam pruža uvid u ono što naši oči ne mogu da percipiraju, a to je da Sunce nije ni žuto, ni crveno, već svetli u punoj belini.