SUBOTICA – Uviđaj, mesto zločina, dokazi, DNK materijal… Samo su deo onoga sa čim će se tokom školovanja susretati prva generacija tehničara za operativnu forenziku koja stasava u Hemijsko-tehnološkoj školi.
Subotička HTŠ je jedva od dve škole u Srbiji, a jedina u Vojvodini, gde đaci mogu da steknu znanja za ovaj atraktivan i zanimljiv poziv.
– Za sve nas je ovo potpuno novo i jednako smo uzbuđeni kao i đaci, koji su izuzetno vredni, znatiželjni, sa jako dobrom osnovom iz prirodnih nauka. Oni se sada na prvoj godini opismenjavaju a posle ulaze u srž struke. Njihov zadatak je da na mestu uviđaja prepoznaju tragove, obeleže ih, uzorkuju ih, prepoznaju šta može da bude dokazni materijal, da ih konzerviraju i ne oštete do laboratorije, analiziraju dokumentaciju sa mesta zločina, obrađuju dobijene rezultate… To je najvažniji deo posla i ako se to dobro uradi onda će i dobijeni rezultati biti dobri. U suprotnom, mogu da nas dovedu na potpuno pogrešan zaključak – objašnjava profesorka hemije i razredni starešina Nataša Nikolovski.
– Od vrste uzorka zavisiće analiza i to je ono što uče, koje metode da primene. Tokom ove četiri godine đaci će se upoznati sa mestom forenzike u policiji, planiramo posete krimi teh laboratorijama, ali i fakultetima koje posle mogu da upišu.
Posle završene srednje škole,mladi forenzičari školovanje mogu da nastave na visokim školama, naročito gde je hemija primarna oblast, ali i na Fakultetu za bezbednost, Odseku za forenziku Fakulteta za fizičku femiju…
– Većina njih sanja da bude u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku. U slučaju rada u ovoj super laboratoriji, u okviru ovog centra, tehničar za operativnu forenziku – laborant forenzičar sprovodi forenzička veštačenja iz: DNK, opšte biologije, sudske medicine, fizičke-hemije (droge, eksplozivi…), toksikologije, dokumenata i rukopisa, foto i video-materijala… – dodaje profesorka.
– Svoje mesto tehničar za operativnu forenziku može pronaći i na mnogim drugim mestima. Na arheološkim nalazištima može utvrđivati starost i poreklo pronađenih artefakata, na mestima izbijanja požara može utvrditi izvore i razlog istog, a svakako da svoje mesto može pronaći i u medicini, u okviru sudske medicine koja predstavlja jednu od grana forenzičke nauke.
Upravo želja da se bavi sudskom medicinom navela je Jelenu Francišković da upiše ovaj smer. Zajedno sa svojim drugarima u belim mantilima i zaštitnoj opremi, skoncentrisano i ozbiljno izučava baze, što je osnova hemijske pismenosti.
– Sudska medicina I patologija su me oduvek zanimali i kada je izašao smer shvatila sam da je ovo nešto što će mi najviše pomoći da radim ono što želim. Iako nemamo još praksu, mislim da nisam pogrešila – smatra Jelena.
I njenog druga Luku Popovića forenzika je oduvek zanimala.
– Saznao sam za nju iz serija, filmova i knjiga i delovala mi je kao zanimljiva profesija. Ovo je ono što sam zamišljao, a tek nas očekuje praktičan rad, tako da će sigurno biti još interesantnije – kaže Luka, koji bi želeo da radi u nekoj forenzičkoj laboratoriji.
– Nije lako, ali ako se nešto voli i uživa u poslu, onda ništa nije problem.
Sanela Francišković je oduvek volela hemiju i rad u laboratoriji, te nije imala dilemu koju školu da upiše.
– Volela bih da nastavim na fakultetu da izučavam ovu oblast a potom I da se njome bavim – dodaje Sanela.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
