Situacija u subotičkim školama danas je značajno bolja nego što je bila pre nedelju dana, a nastava se danas odvija u svih 30 osnovnih i srednjih škola.
Prema podacima do kojih smo došli, u odnosu na 7.mart, kada je u obustavi bilo 477 nastavnika, isto toliko zaposlenih držalo je časove u trajanju od 30 minuta, a 863 nastavnika redovno je radilo, danas je situacija znatno bolja, jer oko polovine subotičkih prosvetara redovno drži nastavu, tačnije njih 1026. Podaci govore da 513 nastavnika drži časove u trajanju od 30 minuta, dok je 268 nastavnika u potpunoj obustavi rada. U nekoliko srednjih škola nastava se odvija po korektivnom rasporedu.
Što se tiče škola u Subotici i prigradskim naseljima, u kojima se nastava odvija potpuno nesmetano i časovi traju 45 min, a reč je o 4 osnovne škole, i to „Jovan Mikić“, „Hunjadi Janoš“, „Miroslav Antić“ i „Petefi Šandor“, u specijalnoj OiSŠ „Svetomir Bojanin“ i Gimnaziji „Kostolanji Deže“.
Nastava u Srednjoj medicinskoj školi, Gimnaziji „Svetozar Marković“, Politehničkoj školi i Srednjoj muzičkoj školi omogućena je za onaj deo profesora i učenika koji su izrazili želju da se časovi održavaju i oni traju 30 minuta, a korigovan raspored prilagođen je trenutnoj situaciji, s obzirom na to da je veći deo nastavnika i dalje u potpunoj obustavi rada, sa izuzetkom Srednje medicinske škole u kojoj i veliki deo spoljnih saradnika drži časove.
Danas je veći deo nastavnika u Hemijsko tehnološkoj školi prešao na redovan režim nastave, a podatak koji treba istaći je da u 19 subotičkih osnovnih i srednjih škola nema nastavnika koji su u obustavi nastave. U najbrojnijoj subotičkoj srednjoj školi, Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, nastavu redovno drži čak 121 nastavnik.
Škole u kojima je deo kolektiva obustavio nastavu su „Jovan Jovanović Zmaj“ (10 zaposlenih), a ima najava da od ponedeljka u ovoj školi neće biti nijednog nastavnika u obustavi, zatim „Ivan Goran Kovačić“ Subotica (12 zaposlenih), Školski centar sa domom učenika „Dositej Obradović“ Subotica (9 zaposlenih), „Majšanski put“ (2 zaposlena), Tehnička škola „Ivan Sarić“ (19 zaposlenih), Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“ i Srednja medicinska škola (30 zaposlenih).
U moru saopštenja koja smo imali prilike da vidimo u lokalnim medijima a prevashodno na raznim portalima, potpisanih u ime „dela kolektiva u obustavi“, „dela zabrinutih roditelja koji podržavaju obustavu“, „dela roditelja zabrinutih za bezbednost dece“ jedno je, pomalo čudno, ostalo zabašureno, a reč je o otvorenom pismu roditelja dela subotičkih gimnazijalaca, objavljeno na pojedinim subotičkim portalima, u kome se navodi da deo roditelja i učenika Gimnazije „Svetozar Marković“ odavno oseća potrebu da se suprotstavi trendu da se mišljenje pojedinaca u Savetu roditelja ove obrazovne institucije predstavi kao većinsko. U pismu se navodi da je „značajan broj roditelja koji su u ime prava svakog građanina ove zemlje da iskaže svoje političko uverenje i bori se za isto, ćutali ili tiho negodovali prethodnih stotinu dana, koliko traje ova svojevrsna talačka kriza, zbog prekida nastave u školi koja je, ako je suditi po preporukama koje su njeni đaci doneli iz svojih osnovnih škola, institucija koja okuplja najtalentovanije i najperspektivnije učenike u našem gradu, buduću intelektualnu elitu ovog naroda i ove zemlje.“
„Veliki je broj nas, očeva i majki koji sa ogromnom zabrinutošću pratimo kako traćimo još jednu školsku godinu deci u Srbiji. Sa nevericom slušamo kako se obustava nastave predstavlja kao potez „uspravnih i ponosnih ljudi“ koji su „simbol slobodoumlja, obrazovanja i vaspitanja, te svih vrednosti na kojima svet ostaje“. Dozvolite primedbu, preterali ste, neumesno je toliko hvaliti svoj poduhvat, tim pre što ni sebe same niste uverili, a kamo li nas, da ćete bolju Srbiju izgraditi duvajući u pištaljke pred vratima škola u kojima nastavu drže profesori kojima je pitanje elementarnog morala da budu uz svoje đake onako kako se to od ozbiljnih nastavnika i očekuje, u učionici, na radnim zadacima, tamo gde ima i smeha, i suza, i lucidnosti, i hrabrosti, podučavajući svoje đake književnosti, biologiji, matematici, fizici i drugim ozbiljnim naukama koje galopiraju u vreme buduće takvom brzinom, da će ih naša deca, sakatog znanja, teško sustići. Konsultacije u vezi sa maturom i pripreme za prijemne ispite, kao i poneki odgledani filmski klasik, te gostujući predavači sa različitim temama za učenike aktivne u plenumu, velika su žrtva profesora u obustavi i sigurno ne način koji će da omogući gimnazijalcima da savladaju sve što je nastavnim planovima predviđeno da bude obrađeno i savladano“, navodi se u pismu i ističe da o broju učenika koji pohađaju takvu nastavu nema precizne informacije „jer je svaki pokušaj da se prebrojimo, začudo, ili bio ometan isključivim tonom saopštenja nastavnika u obustavi, ili je opstruiran potezima pojedinih članova Saveta roditelja, ili se završavao tako što je veliki broj roditelja ostajao uzdržan. Pomislio bi čovek da se plaše osude nastavnika u obustavi, ali to je sasvim neutemeljen strah, jer su ti profesori „simbol slobodoumlja i vaspitanja“, te sigurno neće proganjati učenike čiji roditelji ne pružaju podršku njihovoj pogubnoj avanturi koja drobi i melje poslednje ostatke obrazovnog sistema u ovoj zemlji.“
Grupa roditelja Gimnazijalaca koja je za nastavu, obustavu nastave smatra potezom koji će imati katastrofalne posledice po decu.
„Kao što je borba nastavnika u obustavi duboko politička, takvi su i studentski protesti, iako su neki od zahteva utemeljeni i razložni, takvo je i saopštenje roditelja koji im pružaju podršku, dakle duboko političko – a politici je mesto u školi samo u onoj meri u kojoj će omogućiti gimnazijalcima i drugim srednjoškolcima da steknu osnovnu političku pismenost“ navodi se u pismu koje završava rečenicom „Nama je obrazovanje naše dece na najvišem mestu liste vrednosti, te pozivamo one kojima smo taj zadatak poverili, da se tome i posvete – mnogo je nepročitanih lektira, neurađenih zadataka, nenaučenih lekcija.
Bolja Srbija stvara se u školama punim đaka žednih znanja“.
Saopštenje roditelja subotičkih đaka prenosimo u celosti
