SUBOTICA – Zoološki vrt na Paliću je u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i JP Palić-Ludaš organizovao akciju prstenovanja i puštanja u prirodu ptica iz Prihvatilišta za zaštićene i strogo zaštićene divlje vrste.
U prirodu je pušteno nekoliko vrsta divljih ptica, među kojima i najveća grabljivica na teritoriji Evrope, orao belorepan, koji je u Prihvatilištu bio u prošle godine, kao i jedinke jastreba, štiglića i vetruške.
Smisao Pihvatilišta je da posle određenog vremena oporavka i procene stručnjaka jedinke budu vraćene u prirodu, dok one koje nisu više u stanju za to, ostaju u Zoološkom vrtu na Paliću, podseća direktorka Sonja Mandić. Nakon puštanja na slobodu, pratiće se putanja kretanja ptica. U Prihvatilištu se trenutno nalazi oko 200 jedinki različitih vrsta, a više od 90 odsto su ptice.
„Kako bismo mogli da pratimo njihovo kretanje, domet koji mogu da ostvare, kako bismo utvrdili lokalitet na kome će se nastaniti, sve jedinke najpre prstenujemo. Na ovaj način znamo ako neka neka ptica koju smo pustili, dospe na neko drugo mesto“ – napominje Mandić.
Ovaj sistem zbrinjavanja zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta aktuelan je od 2016.godine, a zahvaljujući njemu na godišnjem nivou bude zbrinuto oko 330 različitih jedinki. Ptice su pregledane, prstenovane, a potom i puštene u prirodno stanište.
„Ovo je kruna našeg rada, dan kada jedinke koje su bile zbrinute u našem Prihvatilištu vraćamo prirodi. U pitanju je šest štiglića – češljugara, ptice koje nisu bile povređene, već potiču iz neke vrste zaplene, zatim deset vetruški i jedan jastreb, koga smo već pokušavali da pusitmo, ali nije uspeo da poleti. Fokus je na orlu belorepanu, najvećoj grabljivici na teritoriji Evrope, koji je prošle godine stigao u Prihvatilište, sa povredom krila, koja je najverovatnije nastala u borbi sa drugom grabljivicom, možda baš drugim belorepanom. Nakon osam meseci, vraća se na slobodu. Posao nam znatno olakšava postojanje velikog aviarijuma, gde on može da uzleti, pa veterinar i druge stručne službe mogu da ocene njegov polet, sposobnost letenja, kondiciju, fizičku spremnost kao i opšte zdravstveno stanje, što je neophodan uslov da bi ptica bila puštena“ – ističe Ilija Miljković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.