Subotica: Badža i Popaj u društvu lama (FOTO)

zoo vrt - palić
SUBOTICA – Posetioci Zoološkog vrta na Paliću u poslednje vreme imaju prilike da vide ne samo česte prinove, nego i nove životinjske vrste. 

Naš portal  izveštavao je o pravom „baby boom”-u koji se dogodio  ove godine u subotičkom Zoo vrtu.  Ovoga puta u pitanju su nove vrste pridošle u Zoo vrt koji važi za jedan od najlepših u Evropi –  takini. Da li znate šta su, uopšte, takini?

Reč je o neobičnoj antilopi, vrsti azijske divlje koze… Prirodno stanište im je u Kini, Indiji, Burmi i Butanu, dakle duž podnožja Himalaja. Njihova velika glava je prepoznatljiva po dugačkom, zakrivljenom nosu i debelim rogovima koji su prisutni kod oba pola. Duga i  čupava dlaka je svetle boje sa tamnom prugom duž leđa, a  mužjaci imaju tamna lica.
Takin je biljojed i dostiže masu i do 200 kg. Uprkos tome što su veliki, zdepasti i sporo se kreću, sposobni su za penjanje po okomitim liticama Himalaja.
Ipak, Himalaji su daleko  a čini se da su se Badža i Popaj sasvim lepo navikli  na Srbiju i subotičku ravnicu. U našoj zemlji možete ih videti samo u Zoološkom vrtu na Paliću. Dva takina, Badža i Popaj, smešteni su u rekontruisanu volijeru,  a prve komšije su im foke. Okružene prirodnim  hladom listopadnog drveća, uživaju u hlađenju prostora mikroprskalicama. Strpljivo, bez stida, poziraju zainteresovanim posetiocima, čekajući svoje omiljeno godišnje doba – zimu.
No nisu ovo jedine novine za posetioce subotičkog Zoo vrta. Polovinom meseca  volijera sa lamama bogatija je za dve prinove. Najpre je svet ugledala  devojčica, a onda i dečak lame. Porodica lama, koja broji devet članova, lepo ih je prihvatila, a bebe po ceo dan prate svoje majke koje ih hrane i čuvaju, tvrde u Zoo vrtu.
Za one koji su radoznali, lama pripada porodici kamelida i u prirodi se mogu naći u Južnoj Americi, u području Anda. Iz Zoo vrta upoznali su nas do detalja sa ovom vrstom životinja, navodeći da su veoma  društvene životinje, a stado vodi mužjak koji prilično agresivno brani interese svoje porodice. Lame proizvode niske zvukove kada se pojavljuju predatori, upozoravajući ostale članove porodične grupe na opasnost. Izuzetno se dobro brane od prirodnih neprijatelja: grizu, udaraju i čak pljuju do razdaljine od preko tri metra na životinje koje im predstavljaju pretnju. I u zoološkim vrtovima ponašanje lama podseća na navike njihovih divljih rođaka, pa se posetiocima preporučuje da ostanu na bezbednoj udaljenosti.
Veoma su lepe životinje, sa mekim krznom i velikim očima. Uzimaju relativno malu količinu hrane, poređenja radi konj jede skoro osam puta veću količinu.  Kada se najedu, vole da prošetaju kroz volijeru i osmotre posetioce, a potom grupno odspavaju u hladovini drveća.
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo
Foto: Vojvodina uživo

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.