Bez ikakvog jasnog programa, konkretnih ideja ili nekih pozitivnih dela iza sebe, izuzev podaničkog odnosa prema Briselu, što je daleko od pozitivnog u očima ponosnog Srbina, studenti i blokaderi kao jedinu ponudu građanima Srbije nude putujući cirkus.
Sa svim elementima jeftine zabave za mase, kao što je crveni tepih, žuti prsluci kao obezbeđenje a crveni kao medicinska pomoć, bez potrebe ali radi efekta – i uz dobošare na čelu sa liderom žute levice, umesto mečkom – počinje zabava.
Spektakl u vidu protestno – revijalnog šou programa, sa dosta muzike, smeha i roštilja, vuvuzele, pištaljke, bradate žene, srednjoškolci u prvim redovima – svega ima. Prodavci bedževa, majica, kačketa. I obavezno proglašenje pobednika, nije ni bitno čega, bitno je da se medalje udele uz gromki aplauz prisutnih, koji čak i ne znaju zašto su tu. Bitno se zabaviti.
Studenata na listama nema. Ali su zato u prvim redovima politički aktivisti, koji su po potrebi stručnjaci za ekologiju, socijalu, za izborne nepravilnosti, prava žena (u pauzama dok biju sopstvene), demokratiju – koju svesno guše, a posebno za građanski aktivizam čiji je krajnji cilj nove podele i nada u neku grešku režima koja će koštati Srbiju građanskog rata.
Studentskih zahteva više niko i ne pamti. Oni koji su tragično stradali prilikom pada nadstrešnice – više se ni u šapatu ne pominju. To mesto je zauzela scenografija, performanski u njihovo ime koje je postalo zajedničko – pumpaj, dinstaj, i to sve pod parolom borbe za „slobodu, pravdu, istinu“ – ali bez jednog jedinog konkretnog plana šta posle, bitno je samo da tenzije ne spadaju!
Da ima razuma među učesnicima, neko bi se zapitao – gde je odgovornost? Ali odakle odgovornost i ozbiljnost u cirkusu? Sve što ovde postoji je scena. Umesto ideologije — tutorstvo sa zapada. Umesto programa — šerpe, doboši i šetnje. Umesto argumenata — tiktokovi i instagram rilsovi. Jer mreže moraju da gore, kao i hiljadu požara da država više ne zna koji pre da gasi.
Gradovi se smenjuju, cirkus putuje: danas u Zaječaru, sutra u Kosjeriću, a prekosutra gde god zapadni scenario kaže da treba „podići energiju“. Jer ovde nije bitna suština, već slika. Nije bitno ko glasa, već ko u tome izgleda revolucionarno.
Na kraju svega ostaje gomila smeća od propagandnog materijala koji učesnici uredno pokupe kao deo performansa da pokažu svoju ekološku svest, medijska euforija koja traje 48 sati, i građani koji i dalje ne znaju ko će im voditi grad. Jer politika je zamenjena zabavom, a protest je postao samo još jedan TikTok trend.
Da li je to borba za bolje sutra? Pre će biti da je rekreacija bez kompasa, sponzorisana sa strane, a karte za cirkus će biti skuplje nego ikad, ali tenzije ne sme da spadnu.
Sofija Marić / Vaseljenska
