NOVI SAD – Napad na dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, profesora Patrika Drida, 28. aprila, daleko je više od incidenta pred zgradom fakulteta. Ovaj napad je ozbiljan test za bezbednost akademske zajednice i granice demokratskog izražavanja nezadovoljstva u državi.
Podsetimo prof. dr Drid, koji je tog dana pokušao da uđe na svoje radno mesto kako bi obezbedio održavanje nastave za studente koji žele da studiraju, naišao je na fizičko nasilje okupljene mase. Oboren je, šutiran, izložen verbalnim uvredama, dok je policija pokušavala da mu omogući ulazak u zgradu. Njegova potresna izjava da je „čekao samo kada će da ga ubiju“ za sada je ostala bez odgovora, odnosno podnetih prijava protiv pojedinaca koji su sprovodili nasilje.
View this post on Instagram
Posebno zabrinjava činjenica da, iako su se na društvenim mrežama pojavili snimci na kojima je jasno vidljivo kako pojedinci iz mase napadaju i policajce s leđa, do danas javnost nije obaveštena o bilo kakvim konkretnim pravnim radnjama protiv tih lica. Postavlja se pitanje – zašto nadležne službe nisu zatražile snimke sa sigurnosnih kamera fakulteta i okolnih objekata? Zašto se toleriše nasilje i nad policijskim službenicima, koje je zakonski jasno sankcionisano? I najvažnije – da li se selektivno primenjuje zakon u zavisnosti od političke pripadnosti napadača?
Odsustvo jasne institucionalne reakcije otvara ozbiljna pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema. Nedopustivo je da se napadi na akademske radnike – bilo fizički, bilo institucionalni – tretiraju kao sporadične epizode umesto kao akti koji direktno ugrožavaju temelje obrazovnog sistema. Isto tako nedopustivo je tolerisati napade na službena lica dok rade svoj posao, što se može videti na snimcima sa Instagram profila.
Nakon više meseci torture studenta u blokadi, danas je više od 60 visokoškolskih ustanova u Srbiji krenulo sa nadoknadom nastave, a rektor Univerziteta u Beogradu danas je uputio molbu Ministarstvu prosvete da se i preostali fakulteti BU vrate nastavi. U tom svetlu, nastavak nasilnih pokušaja blokade obrazovnog sistema i radikalizacija dela studentskog pokreta gube legitimitet i prelaze iz zone društvenog aktivizma u zonu ekstremizma.
U demokratskom društvu, protesti su ne samo dozvoljeni već i poželjni instrument izražavanja mišljenja i korektiv prema vlasti. Međutim, kada se deo studenata u blokadi, sada već ozbilja manjina, i posle vraćanja na nastavu, odluči da pojača pritisak i nastavi maltretiranje građana i ustanova znanja, kada pokušaju da diktiraju akademsku politiku fizičkom silom – tada to više nije protest, već pokušaj uvođenja nasilne političke agende u obrazovni sistem.
Možda je zato krajnje vreme da svi akteri – od policije i tužilaštva, preko akademskih institucija i medija, do samih građana – odlučno insistiraju na odgovornosti i primeni zakona bez selektivnosti.
Nepokretanje istrage, ignorisanje snimaka i ćutanje nadležnih nije neutralan čin, već čin koji može da ohrabri i podstakne na bezakonje i nasilje.
