NOVI SAD – Istraživanje o „Odnosu studenata prema povećanju cena zakupa nekretnina“ sproveli su studenti master studija Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, modula Inženjerski marketing i multimediji, u periodu od 23. maja do 6. juna. S obzirom na veliki skok cena zakupa stanova, cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li će ovo povećanje cena uticati na kvalitet i organizaciju života i studiranja učesnika istraživanja u toku naredne školske godine.
U istraživanju je učestvovalo 410 studenata Univerziteta u Novom Sadu (53,2%), Univerziteta u Beogradu (41,5%) i drugih univerziteta (5,3%) u Srbiji, koji žive u iznajmljenom stanu. Rezultati istraživanja su pokazali da najveći broj ispitanika u toku studija živi u garsonjeri (29,8%) ili u jednoiposobnom stanu (25,4%), sa cimerom/kom (39,3%) ili sam/a (30,3%), kao i da su im prilikom donošenja odluke o odabiru stana najbitnije: visina zakupnine (66,1%), cena mesečnih troškova servisiranja stana (48,78%), zatim lokacija (57,32%), enterijer (51,71%) i kvadratura stana (45,37%). Za 66,2% učesnika istraživanja postojanje garažnog ili parking mesta nema značajnu ulogu prilikom donošenja odluke o zakupu. Maksimalan mesečni budžet anketiranih studenata za zakup stana bio je između 100 i 200 evra, dok su zakup stana, u proseku, plaćali 200 evra.
Anketirani studenti Univerziteta u Beogradu u najvećem procentu iznajmljuju stanove, dok studenti Univerziteta u Novom Sadu u najvećem procentu žive u kući ili stanu koji je u vlasništvu njihovih roditelja. Ovi rezultati su bili očekivani, s obzirom na to da je Univerzitet u Beogradu najveći univerzitet u našoj zemlji i njega pohađaju studenti iz raznih i/ili udaljenijih krajeva. S druge pak strane, studenti novosadskog univerziteta, uglavnom su iz Vojvodine, pa im u mnogim slučajevima ne predstavlja veći problem da iz mesta stanovanja putuju na predavanja.
Skoro svi učesnici istraživanja (96,1%) bili su upoznati s porastom cena zakupa stanova, a kao najčešće razloge za to navodili su: „inflaciju“, „dolazak državljana iz Rusije i Ukrajine“, kao i „pohlepu“ i „bezobrazluk“ vlasnika stanova. Prema navodima ispitanika, za poslednjih godinu dana vlasnik stana je podigao stanarinu skoro jednoj četvrtini njih (23,4%), a bilo je i onih kojima je stanarina podizana više puta u toku prošle, a posebno ove, 2022. godine (4,6%). Povećanje cene zakupa stana u proseku je iznosilo 100 evra.
Procena studenata o budućem kretanju cena zakupa stanova – realna očekivanja
Najveći procenat anketiranih studenata (53,7%) je procenio da neće biti u mogućnosti da izdvoji više novca od do sada predviđenog za zakup nekretnine u kojoj će stanovati u narednoj školskoj godini. Zakup stana po višoj ceni moglo bi da plati 12,2% učesnika istraživanja, dok bi, uz naznaku „možda“, moglo da plati njih 34,1%. Maksimalno prihvatljivo povećanje cene zakupa stana na mesečnom nivou za 95,1% ispitanika iznosilo bi najviše do 50 evra. Ovakvi rezultati istraživanja stvaraju zabrinutost za omladinu koja započinje ili nastavlja svoje studije, što bi, svakako, trebalo da bude tema šire društvene rasprave.
Povećanje cene zakupa stanova u naredna tri meseca očekuje 41% učesnika istraživanja, verovatno povećanje 25,1% njih, dok se 30,8% ispitanika nada da cene više neće rasti.
Ukoliko bi cene zakupa stanova i dalje rasle, najveći procenat studenata bio bi primoran: „da nađe honorarni posao kako bi mogao da nastavi da živi u gradu u kom studira“ (50,5%), „da nađe cimera/ku kako bi podelio troškove života“ (35,1%), „da se preseli u drugi deo grada s nižim cenama stanarine, shodno budžetu koji mogu da izdvoje za ovu stavku“ (17,6%).
Iako je najveći procenat učesnika istraživanja smatrao da će „morati da se vrati u mesto prebivališta koje je van grada u kom studiraju“ (38,29%), bilo je i onih koji su bili nešto optimističniji, verujući da se neće naći u takvoj situaciji (18,53%). Pored navedenih problema, najveći procenat ispitanika bio je mišljenja da neće „morati da pauziraju studije“ (60,98%). Ipak, bilo je i onih koji su u tom pogledu iskazali izvesnu zabrinutost (8,53%).
Ukoliko bi cene zakupa stanova nastavile da rastu, to bi se odrazilo i na kvalitet studentskog života. Najpre na budžet predviđen za „potrošačku korpu“ (49,27%), zatim na „dodatno opterećenje budžeta njihovih roditelja“ (47,07%), kao i na „smanjenje dodatnih troškova (za izlaske, teretanu, putovanja i druge vastudijske aktivnosti), a u okviru predviđenog budžeta“ (44,63%).
Zaključno, može se istaći sledeće: anketirani studenti su iskazali visok nivo realnosti u pogledu tržišnih previranja cena iznajmljivanja stanova i zbog toga iskazali zabrinutost za mogućnost nastavljanja studija. Ipak, i pored toga, većina njih nije spremna da napusti fakultet i mesto studiranja. Uz dobroćudni pesimizam, može se zaključiti da ovo istraživanje, iako obavljeno na ograničenom uzorku, pokazuje da je naša univerzitetska omladina spremna na skromnost i različita odricanja, ali i odlučnost da nastavi svoje visoko obrazovanje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
