SRBIJA – Otvoreno pismo kojim se deo studenata obraća Vladi Republike Srbije, uz ultimatum da će, ukoliko ne dođe do raspisivanja izbora do 28. juna, do 21. čas, uslediti „kulminacija građanske neposlušnost“, još jednom razotkriva sav paradoks i unutrašnju kontradikciju ovog politički instruisanog pokreta.
Važno je podsetiti da su prvi studentski protesti privukli pažnju javnosti upravo zato što su nosili univerzalne poruke – zahteve za transparentnošću i kontrolom rada institucija. Međutim, kako su nedelje odmicale, ti zahtevi su gotovo u potpunosti iščezli iz javnog diskursa okupljenih. Umesto njih, ostao je samo ULTIMATUM, izbori ili haos.
Ako su prvobitni zahtevi ispunjeni od strane Vlade Republike Srbije, a oni se više ni ne pominju, šta to govori o iskrenosti studenata u blokadi? Ako nisu, zašto se ne insistira na njima? Odgovor se sam nameće: možda su ciljevi od početka bili drugačiji, a građanska neposlušnost tek metod političke borbe za vlast.
U tekstu koji su uputili Vladi studenti u blokadi tvrde da „ne mogu da predvide dalje korake građana“, a potom, nekoliko rečenica dalje kažu da će građani „biti spremni da preduzmu sve mere neposlušnosti“. Ove izjave ukazuju na duboku kontradikciju, ako ne možete da predvidite korake građana, kako ih onda usmeravate? Ako nemate političku strukturu, ko piše saopštenja, organizuje skupove i donosi odluke? Ako jeste organizacija, zašto bežite od odgovornosti?
Ovo pitanje je suštinsko. Jer ili se radi o strukturisanom političkom pokretu sa jasnom agendom, strategijom i političkim ciljevima, što podrazumeva i odgovornost za posledice, ili se radi o neorganizovanoj masi, koju niko ne kontroliše i koja nema legitimitet. Paradoksalno, žrtve ovakvog „aktivizma“ nisu nikakvi moćnici, već obični studenti koji žele da završe fakultet, i profesori i nenastavno osoblje, koji pokušavaju da rade svoj posao.
Ko postavlja ultimatum?
Pitanje je i ko su studenti u blokadi koji ovako prete „neposlušnošću“ i „nepredvidivim posledicama“. Govorimo o istim onim studentima koji već više meseci blokiraju državne fakultete i tako onemogućuju hiljadama svojih kolega da uče, polažu ispite i normalno završe akademsku godinu.
Uprkos samoproglašenoj miroljubivosti, studenti u blokadi sprovodili su i podržavali nasilne incidente od fizičkih napada u Studentskom parku, bacanja jaja i kamenica u Nišu, uvrtanja nosa profesorici na Pravnom fakultetu, agresivne fizičke blokade ulaska u samu zgradu fakulteta…
U demokratskom društvu, političko delovanje podrazumeva odgovornost, za reč, za postupak i za posledicu. U ovom slučaju, u pismu koje su uputili Vladi Srbije studenti u blokadi se ograđuju, i kažu da će „građani“ biti neposlušni, i pokušavaju da svoju odgovornost prebace na „građane“, dok rukovodstvo protesta zadržava pravo da, kad god poželi, pozove na eskalaciju.
Ako su zaista zabrinuti, žele mir, stabilnost i bezbednost svojih kolega i profesora, prvi korak bi bio da obustave blokade, omoguće nesmetano odvijanje nastave i polože ispite kao i svi drugi studenti u ovoj zemlji.
Nažalost nekolicina politički obučenih aktivista koji se kriju iza studentske ikonografije, iznose ultimatume, želja im je da destabilizuju institucije i unesu nemir u društvo. Ne govori se više o zahtevima već o „neposlušnosti“. Ne poziva se na dijalog, već na ultimatum. Ne brani se znanje, već se blokira fakultet.
Zato pitanje nije da li studenti u blokadi mogu da pokrenu građane na neposlušnost, već zašto ih uopšte huškaju!
