SRBIJA – Nikola Lazić, master inženjer arhitekture, oglasio se povodom teksta: „Šta znači reč rekonstrukcija? Država izbacila stabilnost i sigurnost iz zakona, sistem u službi brze gradnje“. Njegovo saopštenje prenosimo u celosti.
„ Kako je siva zona nastala? Tako što je Skupština Srbije tiho i bez pompe 1 , 2018. godine donela izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su uključivale i izmenu definicije rekonstrukcije.
Do tad, rekonstrukcija je zakonom bila opisana kao radovi koji, između ostalog, utiču na stabilnost i sigurnost objekta, da bi izmenom zakona stabilnost i sigurnost bili izbačeni iz pravne definicije. „
Zvuči frapantno da su stabilnost i sigurnost izbačeni iz pravne definicije rekonstrukcije! Kada ovako nešto izjavi jedan inženjer, profesor građevinskog fakulteta i lice koje bi trebalo da je kompetentno s obzirom na stručno zvanje i akademsku titulu, onda on ili ne poznaje propise (što je nezamislivo), ili je reč o obmanjivanju javnosti.
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 2, stav 1, tačkom 61 definiše:
„ Rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih
jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta. “
1 Da je profesor bio na Danima inženjera u Vrnjačkoj banji u oktobru 2018. u vreme rasprave i donošenja izmena Zakona o planiranju i izgradnji, znao bi da to nije proteklo ni tiho, ni bez pompe, već uz vrlo žustru polemiku.
Osnovni zahtevi za objekat objašnjeni su (najdetaljnije) Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke
dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji navodi u članu 5, stav 1, i to zamislite baš pod tačkom broj 1 – mehaničku otpornost i
stabilnost. A potom član 6 (sa podnaslovom „Mehanička otpornost i stabilnost“) kaže: „ Ispunjenost osnovnog zahteva „mehanička otpornost i stabilnost“ treba da obezbedi da dejstva kojima će objekat biti
izložen prilikom građenja i upotrebe ne prouzrokuju:
1. rušenje celog ili dela objekta;
2. deformacije veće od dopuštenih;
3. oštećenje drugih delova objekta, instalacija ili ugrađene opreme, usled velikih deformacija noseće konstrukcije;
4. oštećenja usled događaja, u meri koja je nesrazmerno veća u odnosu na uzrok. “
Dakle zakonska definicija pojma „rekonstrukcija“ itekako podrazumeva radove kojima se utiče na sigurnost i stabilnost objekta. Ti pojmovi apsolutno nisu izbačeni iz propisa i značenja pojma „rekonstrukcija“ kako se tvrdi u tekstu. Takve tvrdnje su čista neistina.
Profesor takođe navodi:
„ Projekat za građevinsku dozvolu je deo upravnog postupka i svodi se na jedan papir koji treba da izda nadležni organ, a
sadržaj, ono što je važno za nosivost i stabilnost objekta je svedeno na jednu formu. “
Tvrditi da je projekat za građevinsku dozvolu jedan papir, i dokument koji se izrađuje pro forma je nečuveno! Takva izjava je nipodaštavanje
celokupne struke i potcenjivanje inženjera koji se bave projektovanjem, ali i očigledno nerazumevanje propisa. Ilustracije radi, Rešenje o
građevinskoj dozvoli za izvođenje radova na modernizaciji, rekonstrukciji i izgradnji brze pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija) je upravni akt koji ima 115 kucanih strana. U skladu sa zakonom, sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli je, između ostalog, i projekat za građevinsku dozvolu. Spisak pojedinačnih delova projektne dokumentacije, odnosno nazivi (samo nazivi!) svih delova projekta koji čine projekat za građevinsku dozvolu popisani su na – 42 kucane stranice. Pa zar je to samo „forma“?!
Kako može biti „forma“ Projekat za građevinsku dozvolu kad isti (između ostalog) sadrži „ (…) sve neophodne analize i proračune konstrukcije kojima se dokazuje ispunjenost sledećih osnovnih zahteva za objekat: osnovni zahtev iz člana 6. ovog pravilnika (…) “ (dakle eto je opet Mehanička otpornost i stabilnost, prim. aut.)?! (citat iz člana 55 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja
kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata)
Kako može biti „forma“ Projekat za građevinsku dozvolu kad isti podleže tehničkoj kontroli?! Član 80 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata kaže: „ Tehničkom kontrolom proverava se, naročito:
1. da li je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, odnosno uslovima imalaca javnih ovlašćenja;
2. da li je projekat usklađen sa zakonima i drugim propisima i da li je izrađen u svemu prema tehničkim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i građenje te vrste i klase objekta;
3. da li projekat ima sve neophodne delove utvrđene odredbama ovog pravilnika i da su svi delovi tehničke dokumentacije međusobno usklađeni;
4. da li su u projektu ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istražnih radova izvršenih za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, kao i da li su u projektu sadržane sve opšte i posebne tehničke, tehnološke i druge podloge i podaci;
5. da li je projektom obezbeđena ispunjenost osnovnih zahteva za predmetni objekat (zamislite, evo je i ovde mehanička otpornost i stabilnost, prim. aut.), odnosno da li su u projektima primenjeni načini za ispunjenje odgovarajućih osnovnih zahteva za objekat, a koji su predviđeni odgovarajućim elaboratima i studijama. “
Dakle projekat za građevinsku dozvolu podleže kontroli. Izrađuje ga i overava odgovorni projektant ispred pravnog lica koje je nosilac
izrade projekta, ali projekat za građevinsku dozvolu takođe pregleda, odobrava, prihvata i overava drugo pravno lice, vršilac tehničke kontrole i odgovorni inženjer koji nije učestvovao u izradi projekta.
Kako može biti „forma“ Projekat za građevinsku dozvolu kad „ U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i
investitor ?! “ (Član 8đ, stav 9 Zakona o planiranju i izgradnji)
Kako može biti „forma“ BILO KOJI deo projektno-tehničke dokumentacije kada Krivični zakonik u članu 281 pominje krivično
delo – Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova, gde kaže:
„ Lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. “
A u istom zakonu je i član 288 – teška dela protiv opšte sigurnosti, u vezi sa prethodno citiranim članom 281 (nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova), kao i u vezi sa članom 278 (izazivanje opšte opasnosti) – koji propisuje kazne zatvora do 12 godina. Pa koji inženjer se onda bavi formom bez suštine?! Koji projekat može biti forma bez sadržaja?!
Projekat za građevinsku dozvolu apsolutno nije samo „forma“, niti „jedan papir“, i tako nešto može da izjavi samo neko ko nije učestvovao u izradi i kontroli projekata, neko ko ne sagledava složenost procesa projektovanja i izgradnje objekata, ili neko ko ne shvata (makar prethodno pomenutu pravnu) odgovornost koju sa sobom nosi uloga odgovornog projektanta. Ili iza tih reči stoji nešto drugo. Jedan profesor i predavač ne bi smeo sebi da dozvoli da u javnost istupa neodgovorno izgovarajući neistine, pogotovo iz domena struke.
To što (pojedini) studenti u oceni analize objavljene projektne dokumentacije navedu da projekti nisu overeni elektronskim potpisom u skladu sa pravilnikom, a jesu – i PGD arhitekture i PGD konstrukcije (i to i od strane odgovornog projektanta, i od strane odgovornog lica odnosno zakonskog zastupnika projektanta, i od strane vršioca tehničke kontrole, i od strane odgovornog lica odnosno zakonskog zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu)…
To što (pojedini) studenti navedu kao primedbu kako u javno objavljenoj dokumentaciji nedostaju lokacijski uslovi od 06. 04. 2020. godine, a isti nisu nikakav relevantan dokument zato što su prestali da važe donošenjem lokacijskih uslova od 30. 09. 2021. godine, a koji su sastavni deo važeće građevinske dozvole…
To je sve razumljivo jer studenti tek treba da steknu znanje, završe fakultet, da zasluže diplomu, počnu da rade u praksi i steknu stručno iskustvo, dobro prouče propise, da kao inženjeri polože stručni ispit, dobiju licencu, izrade i potpišu neki projekat, učestvuju u izgradnji onoga što su projektovali, prođu kroz procedure i upravni postupak i da rade odgovorno, stručno i etički. Njima kao studentima nije za zameriti i ako pogreše, naročito ako su im namere časne i poštene.
ALI
Kada jedna obrazovna i naučna institucija, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ishitreno netačno izjavi kako nije javno objavljen projekat za građevinsku dozvolu, pa sada još neko ko je po zvanju stručan i kompetentan daje paušalne izjave i netačne tvrdnje i time dodatno unosi nemir u javnost u već uzburkanoj atmosferi, umesto da istu tu javnost edukuje, ili kada se jedan inženjer geologije u medijima ističe kao stručnjak za građevinske konstrukcije, onda je pitanje šta stoji iza toga. Treba da se zapitamo da li zaista svako od nas pojedinačno (a i društvo u celini) podržava stručnost, ili se bavimo samo ličnim interesima, politikom i podržavamo ono što nam se lično više dopada. Ja sam za struku, istinu i etiku na čijoj god političkoj strani bila istina.
Nikola Lazić,
Master inženjer arhitekture
