Cene električne energije i prirodnog gasa pre oporezivanja su porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali su sada u padu. Iako nešto više nego u drugoj polovini 2022. godine, konačne cene za kupce, uključujući poreze, dostigle su svoj vrhunac u prvoj polovini 2023. godine.
Troškovi struje i gasa, koji su doživeli nagli rast nakon ruske invazije na Ukrajinu, sada se stabilizuju u Evropi, nakon što su dostigli vrhunac u prvoj polovini 2023. godine.
Dok cene pre oporezivanja opadaju, neke zemlje su već zamrzle mere podrške koje su nudile domaćinstvima, što je rezultiralo većim potrošačkim cenama.
Čini se da je EU spremnija za zimu ove godine sada kada je u velikoj meri zamenila rusku energiju, ali vredi napomenuti da postoji razlika između cena električne energije i prirodnog gasa među pojedinačnim zemljama kako unutar EU tako i van Unije.
Koje zemlje imaju najviše i najniže cene u Evropi i koliko su poskupeli gas i struja?
U prvoj polovini 2023. prosečne cene električne energije za domaćinstva, uključujući sve poreze u EU, porasle su sa 25,3 evra za 100 kVh na 28,9 evra za 100 kVh, u poređenju sa istim periodom 2022.
Prosečne cene prirodnog gasa su takođe porasle sa 8,6 evra za 100 kVh na 11,9 evra za 100 kVh u istom periodu.
Gledajući procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu, cene električne energije u EU su porasle za 14,5 odsto u prvoj polovini 2023. godine, a cene gasa za 37,9 odsto.
Ove brojke su niže nego u drugoj polovini 2022. godine, kada su procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu dostigle svoj vrhunac.
Brojke sugerišu da se cene električne energije i gasa stabilizuju u EU, navodi Evrostat, iako su krajnje potrošačke cene sa porezima nešto više nego u drugoj polovini 2022.
Cene električne energije i prirodnog gasa pre oporezivanja se smanjuju, ali zemlje delimično povlače svoje mere podrške cenama energije, objašnjavajući to povećanje.
U prvoj polovini 2023. godine, cene električne energije uključujući poreze za domaćinstva u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) kretale su se od 11,4 evra za 100 kWh u Bugarskoj do 47,5 evra za 100 kWh u Holandiji. Iza Holandije slede Belgija (43,5 evra), Rumunija (42 evra) i Nemačka (41,3 evra).
Cene električne energije bile su veće u devet zemalja članica EU od proseka EU.
Kako Francuska ima najveći udeo nuklearne energije u svom miksu električne energije (68,9% u 2021) u EU, njene cene električne energije bile su znatno ispod proseka EU, sa 23,2 evra za 100 kWh u prvoj polovini 2023.
To nije bio slučaj za Belgiju, gde je udeo nuklearne energije u njenoj proizvodnji električne energije iznosio 50,6%. Belgija se našla na drugom mestu po najskupljoj struji.
Zemlje kandidati za EU imale najjeftiniju struju
Kada se uračunaju i zemlje kandidati za EU, Turska je zabeležila najnižu cenu struje sa 8,4 evra za 100 kWh. Pre Turske, pri dnu liste su BiH (8,7 evra) i Srbija (9,6 evra).
Najniže cene zabeležene su i u drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU, a one su malo varirale od zemlje do zemlje.
Prosečne cene gasa za domaćinstva u prvoj polovini 2023. bile su najniže u Mađarskoj (3,4 evra za 100 kWh), Hrvatskoj (4,1 evra) i Slovačkoj (5,7 evra), a najviše u Holandiji (24,8 evra), Švedskoj (21,9 evra) i Danska (16,6 evra).
Prosek u EU je bio 11,9 evra. Cene gasa bile su više u osam zemalja članica EU od proseka EU, što sugeriše da su domaćinstva u ovim zemljama plaćala znatno više.
Cene gasa bile su najniže u Turskoj (2,5 evra) kada se uračunaju zemlje kandidati za članstvo u EU. Pre Rurske, na dnu lestvice zemalja koje su imale najniže cene gasa su Mađarska (3,4 evra) i Srbija (4,1 evro)
Za razliku od cene struje, zemlje kandidati nisu imale najniže cene gasa, što pokazuju Severna Makedonija (10,4 evra) i Bosna i Hercegovina (5,9 evra).
Holandija je u prvoj polovini 2023. imala najskuplje cene struje i gasa u EU.
Cene struje i gasa porasle su u skoro svim zemljama EU
Cene električne energije za domaćinstva porasle su u 22 zemlje EU u prvoj polovini 2023. u odnosu na prvu polovinu 2022. godine, prema podacima Evrostata, a cene gasa su porasle u 20 od 24 članice EU.
Zašto su cene struje u Holandiji naglo porasle za skoro 1000%?
Holandija je zabeležila najveći rast cene električne energije u odnosu na prethodnu godinu za milju zemlje, od 953%.
Prema Evrostatu, ovaj izuzetan porast povezan je sa nekoliko faktora: ne samo da su mere poreskih olakšica iz 2022. ukinute 2023. godine, već su se u isto vreme udvostručili porezi na električnu energiju u domaćinstvima.
Međutim, vlada treba da uvede gornju granicu cena koja će znatno sniziti cene na svim nivoima 2023. godine.
Za Holandijom slede Litvanija (88%), Rumunija (77%) i Letonija (74%).
Sa druge strane, cene električne energije su pale u pet zemalja članica EU, pri čemu je Španija zabeležila značajan pad od 41%, a zatim Danska za 16%.
Cene gasa su u nekim zemljama porasle više od 100%
Cene prirodnog gasa su značajno porasle u nekoliko zemalja širom Evrope, popevši se za više od 100 odsto u Letoniji, Rumuniji i Austriji.
Slede Holandija (100%), Turska (92%) i Irska (73%).
Zemlje EU Italija, Estonija i Hrvatska zabeležile su pad od manje od 1%. Severna Makedonija, kandidat za članstvo u EU, pokazala je najveći pad u celini od 14%. Sve ove promene su zasnovane na nacionalnim valutama.
Uvoz energenata u EU iz Rusije dramatično opao
Evrostat je zabeležio dramatičan pomak u količini energije koju je EU uvezla iz Rusije otkako je započela svoj rat protiv Ukrajine.
Ogroman rast obnovljivih izvora energije, kao i gasa iz Norveške i SAD, pomogao je da se nadoknadi dramatičan pad ruske energije.
Najupečatljivija promena se može videti u prirodnom gasu.
Uvoz prirodnog gasa u EU iz Rusije činio je skoro 50% ukupnog pre rata. Ovo se značajno smanjilo 2022. godine, na 12% u oktobru.
Ostaje da se vidi da li će nedavno izbijanje izraelskog Hamasovog rata imati sličan, trajan efekat na evropske zalihe energije i cene.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
