Mnoge promene i novotarije dočekane su sa strahom da će uništiti život ili povrediti nedužne ljude.
Iako je sasvim normalno da ljudi imaju sumnje u nove i nepoznate stvari, nekada su strahovi bili potpuno neopravdani i neshvatljivi.
Voz
Iako većini nas zvuči neshvatljivo, vozovi zaista mogu prouzrokovati fobiju. Prvo lekarsko objašnjenje za stanje uzrokovano šinskim vozilom lekari su objasnili fenomenom velike brzine, koja je bila nenormalna za ljudsko telo, te bi čoveka mogla da izbaci iz koloseka. Kraljevski bavarski medicinski fakultet čak je podržao tvrdnju da ljudi koji se voze vozovima mogu završiti s vrstom moždane groznice koja se naziva delirium furiosum.
Ova dijagnoza nije bila ograničena samo na ljude koji su se sami vozili u vozovima. U sličnom stanju mogli su završiti i prolaznici koji su bili nesrećni samo zato što gledaju u voz koji prolazi. Predloženo je da se zbog ovih “nevinih posmatrača” sagrade zidovi visine najmanje dva metra sa obe strane železničke pruge, kako ne bi proživljavali nepotreban stres.
Romani
Rani američki protivnici knjiga upoređivali su romane sa otrovom i opijumom, koristeći reči poput “budalasto” i “bezvredno” da ih opišu. Za njih romani nisu bili ništa drugo nego knjige koje su ljudima davale lažnu iluziju života. Bojali su se da bi romani, posebno ljubavni, mogli naterati ljude da se ponašaju nenormalno.
Takođe su verovali da romani prljaju umove čitalaca i podstiču ih da zavode druge ili da dopuste da ih drugi zavedu. Jedan od najvećih kritičara romana tog vremena, velečasni Semjuel Miler, čak je izjavio da romani uništavaju umove i živote ljudi.
Telefon
Izum telefona 1876. dočekan je sa priličnom zbunjenošću, jer mnogi ljudi nisu znali čemu je tačno namenjen. AT&T i „Bell“, prve telefonske kompanije u Sjedinjenim Državama, u početku su promovisale telefon kao poslovni alat i odvraćale su ljude od toga da ga koriste u druge svrhe. Kasnije su „promenili ploču“ i počeli da ga promovišu za upotrebu u neposlovne svrhe, naravno, kada su shvatili da bi im ti pozivi mogli praviti novac.
Zanimljivo je da je bilo ljudi koji su se bojali da će im telefon uništiti dom i obeshrabriti ljude da posećuju svoje prijatelje, pa tako i uništiti moralne vrednosti. Telefon se pojavio u vreme kada su moralne vrednosti bile vrlo cenjene, a njegova upotreba je bila trogo kontrolisana. Pozivanje ili javljanje na telefon dok ste u krevetu smatralo se nekulturnim, a slanje pozivnica putem telefona bilo je zabranjeno.
Osim ovih nepotrebnih strahova, postojala je i stvarna zabrinutost za privatnost. Pre nego što su ljudi počeli da postavljaju telefone u svoje kuće, morali su da odlaze na javna mesta kako bi koristili telefon. To je značilo da su prolaznici mogli čuti šta govore. Čak i kada su se pojavile centrale i kada je sve više ljudi instaliralo telefone u svoje domove, privatnost je i dalje bila problem. Operateri su mogli da slušaju pozive ljudi, a isto se dešavalo i sa komšijama sa kojima su se često delile telefonske linije.
Žene i bicikli
Pre nešto više od dva veka žene su bile odvraćane od vožnje bicikla jer su se muškarci plašili da će žena koja je sposobna za to moći da čini još mnogo toga. Naravno, problem je bio u prevelikim slobodama, koje nisu bile namenjene nežnijem polu. Žene su bile upozoravane i zastrašivane da bi mogle završiti s depresijom i srčanim problemima usled vožnje bicikla.
Jedne novine su otišle toliko daleko da su objavile 41 bizarno i smešno pravilo kojih su se žene morale pridržavati tokom vožnje. Savetovano im je da ne nose mušku kapu, da ne osuđuju druge ljude zbog nogu, da ne odbijaju tuđu pomoć pri usponu, da ne žvaću žvaku, da ne vrište kad vide kravu i da se uvek voze sa priborom za šivenje.
Struja
Ljudi u prošlosti bojali su se struje ne samo zbog njene sposobnosti da ubije, već su se plašili da može da uzrokuje, ali i leči, razne bolesti. Neželjeni rezultati čestog izlaganja rendgenskim zracima pojačali su strah ljudi od struje. Rani strahovi povezani sa strujom možda su čak bili i razlog zašto je mnogi građani SAD u početku nisu uvodili u svoje domove.
Verovalo se da je struja i uzrok i lek za bolest poznatu kao neurastenija, koja je, navodno, uzrokovana upotrebom električnih uređaja poput telefona i telegrafa. Objašnjeno je da je njihova sve veća upotreba ubrzala živote ljudi i učinila ih starijima od njihove stvarne dobi. To ih je takođe činilo umornim i slabim. Bolest je bila prilično česta među pripadnicima više klase, koji su je smatrali modernom, jer je to bio dokaz da su sebi mogli priuštiti luksuz “modernog sveta”. Ubrzo se proširila i na pripadnike niže klase i bila je prilično česta, sve dok nije nestala 1930. godine.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
