“Pala je krv, pašće i naša, a onda će zavladati mir”.
Nezapamćena tragedija na Cetinju, kada je pre šest dana Vuk Borilović (34) pobio desetoro svojih sugrađana, među njima dva dečaka, braću Mašana (11) i Marka (8), a ranio još šestoro, ponovo je u Crnoj Gori pokrenula priču o oživljavanju najstarijeg oblika običajnog prava – krvnoj osveti.
Da li će u ovom tragičnom slučaju dug u krvi biti oprošten, i da li će deca pomahnitalog Borilovića izbeći sudbinu očevih žrtava, niko u ovom trenutku ne može znati, a da krvna osveta u 21. veku nije otišla u istoriju, potvrdila su brojna ubistva izvršena prethodnih nekoliko godina upravo da bi se namirila krv.
Kako izgleda život kad se duguje krv, najbolje je pojasnila jedna mlada Albanka iz okoline Prištine koja u strahu od krvne osvete dvojicu sinova ne pušta nigde van kuće. Kako je objasnila, žive poput osuđenika koji čekaju izvršenje smrtne kazne.
– Pala je krv, pašće i naša, a onda će zavladati mir – rekla je ona.
Kada je u noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko Laušević pucnjima iz pištolja ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), u godinama koje su usledile glumčeva porodica strahovala je samo od jednog, da dug u krvi ne plati njegov sin. Navodno, dečaka je tada familija skrivala i danonoćno nad njim bdila iz straha od krvne osvete.
Do sukoba je došlo kada su Laušević i njegov stariji brat Branimir napadnuti. Tom prilikom je Žarko pucnjima iz svog pištolja usmrtio napadače. Nakon incidenta, osuđen je na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo. Ova presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a zatvorsku kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.
Posle ukidanja presude Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, Lauševiću je izrečena kazna od četiri godine zatvora, zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Pošto je u tom trenutku već izdržao četiri i po godine, oslobođen je.
Nakon toga glumac je napustio zemlju i preselio se u Njujork. Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio i izrekao novu od 13 godina zatvora.
Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao je Lauševića 2011. godine, po preporuci Komisije za pomilovanje Republike Srbije.
Glumac je u to vreme objavio svoju prvu autobiografsku knjigu „Godina prođe, dan nikad“, o danima provedenim iza rešetaka.
Psihijatar Jovan Marić, koji je nakon dvostrukog ubistva veštačio poznatog glumca, podsetio i na zanimljiv detalj vezan za objavljivanje Lauševićeve prve knjige, za koji smatra da nije koincidencija.
– Čitao sam u novinama da je otac jednog od ubijenih mladića rekao: “Neću ubiti njega, nego ću sačekati da mu dete napuni dvadeset godina, pa ću mu ubiti dete, da vidi kako je ostati bez sina.” Žarkova knjiga je izašla tada kad mu je dete napunilo baš te godine, što mislim da nije slučajno – rekao je Marić.
Bojovića krv
Jula 2017. godine Anđelka Bojović, profesor slikanja i crtanja na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, majka Luke i pokojnog Nikole Bojovića, bila je uhapšena u Nikšiću zbog sumnje da je sa bliskim rođakom pripremala likvidaciju Nikšićanina Ratka Koljenšića, umešanog u ubistvo njenog sina Nikole.
Tada je u blizini Koljenšićeve kuće u naselju primećen automobil “panda” beogradskih tablica u kojem su bile dve osobe. Policija je odmah krenula u potragu i pronašla vozilo u kojem su bili Anđelka i Matija Bojović. U automobilu je pronađen i foto-aparat sa snimcima Koljenšićeve kuće.
Ratko Koljenšić je bio u pritvoru sa Slobodanom Šaranovićem od kraja jula 2013. godine zbog sumnje da je organizovao ubistva Nikole Bojovića u Beogradu 29. aprila te godine i Miloša Vidakovića.
Nikola je likvidiran u ratu koji je Luka Bojović vodio sa crnogorskom porodicom Šaranović. U tom ratu, osveta je išla za osvetom. Ubijen je u ime osvete za ubistvo Branislava Šaranovića.
Baš tu osvetu zagovarao je Branislavov brat Slobodan Šaranović, koji nimalo nije prezao od onih koji bi mogli njemu da se osvete i potpuno javno raspisao oglas da će onom ko mu otkrije informaciju o ubici njegovog brata platiti pozamašnu sumu.
Nije žalio novac da bi ispunio svoju osvetu u krvi, pa je tako za informaciju o ubici svoga brata nudio čak milion evra. Luki Bojoviću, za koga je čvrsto verovao da je naručio ubistvo njegovog rođenog brata, vratio je po starom crnogorskom običajnom pravu – krvnom osvetom, i naručio ubistvo njegovog rođenog brata.
Luka je tako jedini proživeo od braće dveju porodica, a Slobodan Šaranović je u martu 2017. godine izrešetan ispred svoje kuće u Budvi, naravno, u znak odmazde za ubistvo Nikole Bojovića. Šaranović je znao da je bio pokretna meta, ali je čak i policiji poručio: “Nikad nisam bio miš. Neću ni sad da se krijem.”
Ko će zaštititi porodicu pomahnitalog ubice sa Cetinja?
Masakr kao što je onaj počinjen na Cetinju prošle sedmice ne može da se zaboravi. Pogotovo je sporna činjenica da je Vuk Borilović u svom krvavom pohodu jednom čoveku, Milošu Martinoviću, ubio dva maloletna sina, od 11 i osam godina, i suprugu.
Takođe, Nenadu Kaluđeroviću, za kojeg se veruje da je Vuka i usmrtio, ubio je jednog kuma, Milana Mitrovića, a drugom njegovom kumu je pobio porodicu. S tim u vezi, postoji bojazan od krvne osvete.
Ove navode je potvrdila i crnogorska policija, tako što je dan nakon Vukovog krvavog pira zamolila da se ne diže velika panika, “da bi se sprečio svaki povod za dalje konflikte između porodica, a pogotovo u okviru negativnih običaja koji treba da budu iskorenjeni na području Crne Gore”.
Policija je navela da postoji mogućnost i da će porodica Borilović biti pod nadzorom, ali i smatraju da tako nešto ne bi smelo da se desi.
Borilović ima i brata, koji bi bio glavna meta, ali prema podacima medija, on već duže vreme nije u Crnog Gori.
Strah od naplate duga za ubistvo navijača Crvene zvezde
Crnogorska policija je u Nikšiću u utorak uhapsila državljanina Srbije Uroša N. koji je, prema operativnim podacima, planirao ubistvo Mija Žižića kako bi osujetio moguću odmazdu za ubistvo njegovog sina.
Uroš N. je uhapšen kada je s falsifikovanim dokumentima ušao u Crnu Goru da navodno ubije Mija Žižića, oca Luke Žižića, koji je 28. aprila likvidiran u kafiću “Ritual” u Beogradu. On je, veruje se, poslat u Crnu Goru u Nikšić da ubije Žižićevog oca kako bi sprečio krvnu osvetu.
Uroš N. je uhapšen tokom rutinske kontrole, i to na osnovu tetovaže. Naime, osumnjičeni, koji je policajcima pokazao hrvatski pasoš, na telu ima istetoviran grb Srbije, što im je bilo čudno, pa su naknadnom proverom ustanovili da je njegova putna isprava lažna.
Nakon pretresa njegovog vozila pronađen je durbin, a uvidom u njegov telefon otkrivena je prepiska sa saradnicima, iz koje proizlazi da je sa saučesnicima planirao Žižićevo ubistvo. Kontaktirao je i sa Srđanom K., koji je, kako se sumnja, sa Markom Đ. učestvovao u ubistvu Luke Žižića.
Kao direktni izvršilac ubistva Luke Žižića uhapšen je Stefan Milašinović iz Kraljeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
