BEOGRAD – Profesor fizičkog obrazovanja i sporta Milan Stošić ocenio je danas da je pilot projekat „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“, koje organizuju Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo sporta, od strateškog interesa za naciju.
„Detektovali smo višegodišnji problem i stvorili su se uslovi, država je prepoznala potrebu da odreaguje kroz multiresursni pristup ministarstava oko problema dece“, izjavio je Stošić za Tanjug. Pilot projektom je predviđeno da đaci u školama gde se on sprovodi imaju fizičko vaspitanje četiri puta dnevno, a Stošić je naveo da on predstavlja vrhunac težnji nastavnika fizičkog.
„Projekat će se sprovoditi u 70 odeljenja nižih razreda od prvog do četvrtog razreda, u 30 odeljenja od petog do osmog razreda i u 20 odeljenja u srednjim školama koje imaju obogaćeni jednosmenski rad“, istakao je Stošić. Na pitanje da li će ovo uticati na povećanje fonda časova, on je objasnio da neće, jer se prema njegovim rečima, to deci ne sme narušavati.
„Nastavnik fizičkog će raditi u jednoj školi sa jednim odeljenjem još dva časa fizičkog vaspitanja, a na kraju će stručnjaci da izmere kvalitet i vrednost tog projekta i nadamo se da će dobiti najviše ocene i zaživeti u svim školama Srbije od 2024. ili 2025. godine“, rekao je Stošić.
Naveo je da se zaustavilo statističko praćene podataka kroz jedinstveni registar za zdravlje dece.
Komentarišući gojaznost kod dece, on je rekao da do toga dovodi niz problema. „To je dugotrajna pasivnost, neaktivnost, sada se postavlja pitanje zbog čega, da li se ona razvija zbog anksioznosti ili gojaznost dovodi do anksioznosti, to su sve uvezani problemi“, ocenio je Stošić.
Pedijatar Siniša Milićević je objasnio da gojaznost pripada grupi oboljenja prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije i dodao da je to problem koji se relativno lako dijagnostifikuje, ali se teško leči.
„Ne shvatamo gojaznost ozbiljno zato što ona daje probleme i komplikacije u životu. Da li je neko dete gojazno ili ne relativno lako se utvrdi. Postoje različite tablice koje mi pedijatri koristimo poput ‘body mass’ indeksa koji će pokazati da li dete ima višak masnog tkiva u odnosu na uzrast ili visinu“, naveo je Milićević.
Na pitanje gde roditelji najčešće greše u ishrani dece, rekao je da to rade prilikom kupovine brze hrane kao i gaziranih pića koja sadrže šećer. „U samim kućnim uslovima roditelji kažu da je bolje da dete pojede bilo šta samo da nije gladno. Mislim da to nije dobra rečenica, moramo da vodimo računa šta stavljamo u sebe“, ukazao je pedijatar.
Komentarišući dijete, sagovornik Tanjuga je rekao da ne smemo biti surovi prema deci koja su gojazna.
„Nije lako napraviti dijetu kod dece, kada kažete nemojte mu davati slatko, nemojte mu davati testo, to može da bude stres za organizam i izazove psihološki problem da oni naprave neku vrstu otpora i to krišom rade“, istakao je Milićević.
On je napomenuo da je vrlo važno posavetovati se sa dečijim endrokrinologom koji će dati pravi savet roditeljima.
„Treba naći dobar odnos između unosa hrane i potrošnje. To deluje jednostavno, ali nije, jer deca puno sede za računarima i ispred televizora“, zaključio je Milićević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
