Stočarstvom se bavi 61,7 odsto domaćinstava, najviše svinja gaji se u Mačvi

SRBIJA – Prvi podacima rezultata Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.

Šest od deset gazdinstava bavi se stočarstvom, ukupno 313.495 gazdinstava.

Najveći broj ovaca i pčela gaji se u Zlatiborskoj oblasti, koze se najviše gaje u Pčinjskoj, dok se najveći broj živine gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Ukupan broj živine na teritoriji Srbije iznosi oko 22 miliona, ukupan broj svinja je 2.263.705, ovaca 1.702.682, goveda 725.408 i 149.558 koza.

Podaci za stočni fond, u odnosu na rezultate ankete sprovedene 2018. godine, ukazuju na pad u svim oblastima, osim u broju košnica pčela, gde je ostvaren rast od 38 odsto.

Ukupan broj košnica pčela iznosi 1.261.323.

Srbija ima ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta, od čega je 80 odsto korišćenog.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto).

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Svaki 11. nosilac gazdinstava je mlađi od 40 godina i oni imaju pravo na subvencije, a prosečan broj članova i stalno zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu je 2,2.

Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena, ukupno 1.150.653 poljoprivrednika.

Najviše radne snage ima na prostoru Šumadije i Zapadne Srbije, gde je najveći broj žena koje se bave poljoprivredom, njih 231.118.

U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, bilo angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 742.000 poljoprivredenih gazdinstava.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke.

Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023.

Rezultati popisa objavljivaće se sukcesivno, u diseminacionoj bazi na sajtu RZS, u toku ove i naredne godine.

Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

Pročitajte još:

Rezultati Popisa poljoprivrede 2023. osnova za agrarnu politiku

SRBIJA – Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) Miladin Kovačević izjavio je danas da je tokom Popisa poljoprivrede 2023. uspešno primenjena metodologija elektronskih upitnika, kao i da će rezultati popisa biti osnova za kreiranje održive agrarne politike. “Napravljeno je veliko unapređenje tokom ovog popisa, a to je ono što zovemo uspešna digitalizacija. Primenjena je metodologija elektronskih upitnika i metodologija kontrole u realnom vremenu”, rekao je Kovačević na predstavljanju prvih rezultata Popisa poljoprivrede 2023. u RZS. To, kako je naveo, omogućava veću pouzdanost u pogledu obuhvatnosti svih jedinica popisivanja. “Zahvaljujući digitalizaciji, primenjene su specijalne kontrole i sinteze administrativnih izvora, formiranje okvira […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.