Čak 90 odsto ljudi bori se s istim negativnim mislima skoro svakog dana.
Vezanost za pogrešne ili negativne misli jedna je od najčešćih prepreka za relativno srećan i produktivan život. Ako dozvolite ovim mislima da se zadržavaju predugo u vašoj glavi, one će uspeti da vam oduzmu mir, radost i vašu ukupnu efikasnost na dnevnoj bazi. Jednostavno ćete osećati beskrajno razočaranje i frustraciju. I nemojte kriviti druge za taj problem. Vi ste ono što mislite – ne možete ništa da promenite ako ne možete da promenite svoje razmišljanje. A kada promenite način na koji razmišljate, možete postepeno savladati novi način bivstvovanja.
Vreme je da se odmorite od viška negativnosti! Danas ćemo pogledati pet uobičajenih negativnih obrazaca razmišljanja, zajedno sa nekim efikasnim metodama za razbijanje ovih obrazaca i ponovnu obuku tog vašeg unutrašnjeg glasa.
1. Misli koje nas teraju da preuveličavamo negativno (i minimiziramo pozitivno)
Zapitajte se: „Ako se neočekivano dogodi nešto negativno, da li to previše generalizujem? Da li na to gledam kao na opšte i trajno, a ne ograničavam ga na to jedno mesto i vreme?”
Na primer, ako vas neko odbije za ljubavni sastanak, da li širite negativnost izvan te osobe, vremena i mesta govoreći sebi: „Jednostavno nisam dobar u vezama – one mi nikada ne uspevaju, nikada“? Ako padnete na ispitu, kažete li sebi: „Pa, pao sam na tom ispitu; Nisam srećan zbog toga, ali ću sledeći put više učiti”? Ili to preterano generalizujete govoreći sebi da „niste dovoljno pametni“ ili ste „nesposobni za učenje“?
Zapamtite, negativno razmišljanje nas sprečava da vidimo i doživimo pozitivne ishode čak i kada se često dešavaju. Kao da postoji poseban mentalni blok koji filtrira sve pozitivne stvari i samo pušta podatke koji potvrđuju negativne predrasude koje imamo.
Biti u stanju da razlikujete negativnost koju zamišljate i ono što se zapravo dešava u vašem životu važan je korak ka srećnijem i zdravljem životu.
2. Misli koje nas motivišu da ignorišemo sive zone između životnih krajnosti
Život jednostavno nije crn ili beo. Razmišljanje u ovakvim ekstremima je brz put do svakodnevne bede, jer u suštini svaku situaciju koja je manje nego savršena smatraćete lošom. Na primer:
Umesto da kažete da vam je kiša usporila povratak kući iz kancelarije, „protraćila vam je celo veče i pokvarila noć!”
Umesto da samo prihvatite nervozu zbog upoznavanja nove grupe ljudi, mislite: „Znam da se ovim ljudima neću svideti!“
Pošto je 99 odsto svih situacija u životu manje nego savršeno, razmišljanje o „sve ili ništa“ nas natera da se fokusiramo na negativnosti – dramu, neuspehe i najgore scenarije. Naravno da se katastrofe dešavaju povremeno, ali suprotno onome što možete videti u večernjim vestima, većina života se odvija u sivoj zoni između ekstrema blaženstva i totalne devastacije.
3. Misli koje nas navode da tražimo negativne stvari od drugih
Naša negativnost nas navodi da brzo donosimo negativne zaključke o nepoznatom, što može biti posebno štetno u našim odnosima. Provocirani smo da tumačimo nešto što druga osoba radi kao negativno, čak i kada nam nisu dali apsolutno nikakve indikacije o tome šta druga osoba misli. Na primer, „Nije me zvao/zvala pa zapravo da ne želi da razgovara sa mnom“, ili „Rekao je to samo da bi bio fin, ali ne misli tako“. Kada prebrzo donosimo ovakve zaključke, samo sebi i drugima nanosimo nepotreban bol, stres i frustraciju.
Dakle, ako neko kaže jednu stvar, nemojte pretpostavljati da misli nešto drugo. Ako ne kažu ništa, nemojte pretpostavljati da njihovo ćutanje ima neku prikrivenu negativnu konotaciju. Dodeljivanje značenja situaciji pre nego što znate celu priču čini da je veća verovatnoća da verujete da je nesigurnost koju osećate (zasnovana na nedostatku znanja) negativan znak.
S druge strane, uzdržavanje od dodeljivanja značenja nepotpunoj priči pomaže umu da prevaziđe svoje negativne obrasce razmišljanja. Kada razmišljate pozitivnije, ili jednostavno jasnije o činjenicama, moći ćete da procenite sve moguće razloge kojih se setite, a ne samo one negativne. Drugim rečima, radite više od: „Ne znam zašto još nije nazvao/nazvala, ali možda je zaista izuzetno zauzet/a na poslu danas.“
4. Misli koje nas stalno opsedaju, iznova i iznova
Da biste promenili svoje misaone obrasce, pomaže da imate kristalno jasno razumevanje o tome o čemu često razmišljate i zašto. Kada vam se u umu pojavi poznata negativna misao, umesto da je ignorišete, obratite više pažnje i onda je zabeležite za kasniju procenu. Na primer, ako sedite za svojim stolom i uhvatite sebe kako razmišljate o nečem negativnom, zaustavite se i odmah to zapišite. Izbacite tu sirovu misao iz glave i stavite je na papir – samo kratka rečenica ili dve koje iskreno opisuju konkretnu misao koja vas trenutno muči:
„Nisam dovoljno dobar za posao za koji se prijavljujem jer nemam dovoljno iskustva.“
Zatim identifikujte šta je pokrenulo misao. Opet, budite kratki i konkretni:
„Nov sam u industriji i stoga se većinu dana osećam van svoje zone udobnosti.“
U najmanju ruku, ovaj proces procene vaših negativnih misli i njihovih osnovnih pokretača pomaže da se donese zdrava, objektivna svest o izvorima vaših negativnih obrazaca mišljenja, što vam na kraju omogućava da promenite svoj način razmišljanja i napravite sledeći pozitivan korak napred.
5. Misli o tome da nikada nećemo biti dovoljno dobri
Sva putovanja ka pozitivnim promenama počinju sa ciljem i odlučnošću koja je potrebna da se on postigne. Međutim, šta mislite, šta se dešava kada ste previše odlučni, ili previše opsednuti ciljem? Počinjete da negujete drugo uverenje: da ono što jeste trenutno nije dovoljno dobro.
Suština je sledeća: morate prihvatiti sebe onakvim kakvi jeste, a zatim se posvetiti ličnom razvoju. Ako mislite da ste već apsolutno „savršeni“, nećete ulagati nikakve pozitivne napore da rastete. Ali, stalno kritikovati sebe je isto tako kontraproduktivno kao i ne raditi ništa, jer nikada nećete moći da izgradite nove pozitivne promene u svom životu kada ste opsesivno fokusirani na svoje mane.
Ključno je da se podsetite da ste već dovoljno dobri; samo vam treba više prakse. Promenite svoju mantru sa „Moram da budem bolji“ u „Danas ću dati sve od sebe“. Druga mantra je daleko efikasnija, jer vas zaista podstiče da preduzmete pozitivnu akciju u bilo kom trenutku dok istovremeno prihvatate realnost da svaki napor možda nije savršen.
Biti u stanju da razlikujete zdravu težnju od samokritike na vašem putovanju je kritično važan korak ka srećnijem i uspešnijem životu.
Pet gore navedenih tačaka su solidne početne tačke za razotkrivanje vaših negativnih obrazaca razmišljanja. Cilj je postepeno da se vaše misli više zasnivaju na stvarnosti, odvojene od nepotrebne drame i konfuzije i fokusirane na sledeći pozitivan korak napred.
Pročitajte još:
