NOVI SAD – Vek od početka rada čuvene Novosadske fabrike kablova – „Novkabel„ obeležen je 12. septembra, a po rečima onih koji su u njoj radni vek proveli, bio je to sistem, „bolje rečeno, institucija u Novom Sadu i nekadašnjoj SFRJ, u kojoj je uspešno i sa zadovoljstvom radilo 5.000 ljudi„.
– Kao i sam čovek, „Novkabel” je imao faze rođenja, mladosti, zrelosti, pa i vrhunac u svom postojanju, ali, nažalost, i kraj – ističe nekadašnji v. d. generalnog direktora u „Novkabelu” Mile Đapić, danas tamo zaposlen po ugovoru o delu, kao lice za sprovođenje mera zaštite od požara. – Proizvodnja kablova i dalje je neophodna po čitavom svetu, zamena za bakar još nije pronađena. Za proizvodima koje je NFK sasvim odgovarajuće po svim standardima stvarao i dalje postoje potrebe. Samo sada to neki drugi rade. Mogli smo i mi u NFK to i dalje raditi, uz određene izmene i prilagođavanja postojećim uslovima na tržištu.
Novosadska fabrika kablova onovana je 12. oktobra 1921. godine, a počela je da radi godinu dana kasnije, 12. septembra 1922., kao filijala budimpeštanske fabrike u sistemu “Felten i Gijom”. Matična fabrika “Felten i Gijom” je, 1922. godine, od Novosadske kudeljare u Radničkoj 2 otkupila jedan magacin i preuredila ga za svoje potrebe. U početku su tu samo dovršavani jednostavni kablovski proizvodi i taj posao je radilo 14 radnika. Tokom 1928. i 1929. godine u fabrici se izrađuje određena vrsta kablova i čeličnih užadi, i broj radnika dostiže 55, a pred početak rata 1941. godine u fabrici je bilo 380 radnika i proizvodnja je bila oko 740 tona. Za vreme rata fabrika nije prekidala da radi. Interesantno je istaći podatak da je tada proizvedeno čelično uže od 1.000 kvadratnih milimetara preseka, što je bio najveći presek kabla proizvedenog u jednoj fabrici. Broj radnika u tom periodu varirao je od 70 do 400, s tim da su više od dve trećine činile žene, što je i razumljivo zbog ratnih dešavanja. Obnova fabrike posle rata bila je mukotrpna. Tokom bombardovanja saveznika, oštećena je električna centrala, te fabrika nije imala električnu energiju. Okupator je tokom povlačenja odneo sve što se moglo odneti. Tada je u fabrici bilo 260 zaposlenih.
Najboljim vremenom Novosadske fabrike kablova smatra se period od 1976. do 1986. godine, a najveće priznanje ikad dobijeno bila je nagrada AVNOJ-a, 14. decembra 1982. godine, dodeljena najuspešnijem preduzeću u SFRJ u ono vreme. U „Novkabelu„ su se u nekom periodu proizvodili i računari. Pored proizvodnje PVC granulata, u julu 1985. godine je u rad puštena nova moderna Automatska mikserska linija za proizvodnju gumenih mešavaina. Sa projektovanom proizvodnjom od 5.000 tona gotovih gumenih smeša godišnje, „Novkabel” postaje jedan od najznačajnijih proizvođača u našoj zemlji. Za Dan Republike, 27. novembra 1985. godine, puštena je u rad fabrika mikrokabela, a u oktobru 1987. počela je redovna proizvodnja optičkih kablova u ovoj fabrici. Prvi optički kabel proizveden u „Novkabelu„ položen je na relaciji Novi Sad – Futog, u dužini od 15 kilometara.
– Zamislite, preduzeće proizvodi kablove, ali i „če”-užad i nadzemne „al-če„ provodnike jer velika je sličnost u tehnološkom postupku izrade, pa pravite nešto što drugi nemaju ili ne znaju i na taj način postajete vrhunski proizvođač čak i tog veoma važnog artikla na tržištu – oživljava sećanja Mile Đapić. – Još kada se zna da to jedino NFK radi u državi… Isto tako, u NFK posedujemo livnicu, pa proizvodnju gumenih mešavina u sopstvenoj fabrici gume, proizvodnju plastičnih masa u sopstvenoj fabrici PVC granulata, fabrika obuće „Borovo” nam odaje priznanje što im radimo materijale za cipele… Sve što se moglo napraviti sopstvenim radnim potencijalom i uslovima – napravljeno je. Ponekad smo govorili da smo organizovani kao kombinat jer smo gotovo sve sebi obezbeđivali. Zato je ova firma bila moćna i priznata ne samo u našoj zemlji, već i van nje.
Raspad nekadašnje Jugoslavije, od 1990. godine pa nadalje, i događaji koji su potom sledili imali su teške posledice po poslovanje fabrike. Pre svega, izgubljeno je domaće tržište, prvo Slovenije i Hrvatske a posle i Makedonije i Bosne i Hercegovine. Kao najteži u istoriji „Novkabela”, može se okarakterisati period od 2000. do 2003. godine, kada preduzeće zapada u duboku krizu. Ipak, i tokom sankcija i bombardovanja, kao i vrlo složenih spoljnopolitičkih i eknomskih okolnosti, tu se radilo. Uz upotrebu domaćih sredstava i sopstvenog znanja, rekonstruisana je proizvodna oprema i uvedene su tehnološke inovacije.
Ime-skraćenica „Novkabel” i Oktobarska nagrada
Ime “Novkabel”, kao skraćenica za Novosadsku fabriku kabela, prvi put se pojavljuje 1946. godine. Već 1947. godine 429 radnika svojim entuzijazmom i radnim zanosom nadmašuje predratnu proizvodnju. Bio je to prelomni period ove fabrike. Tokom 1948. i 1949. godine podignuta je nova upravna zgrada, koja je doskoro postojala u Radničkoj ulici. Stara je bila premala, a fabrika je postala organizovanija, jer je imala proizvodni, komercijalni i privredno-računarski sektor. Period od 1963. do 1970. godine predstavlja jedan od najvažnijih u radu i razvoju. Na „istorijskoj” sednici Radničkog saveta, 12. septembra 1963. godine, doneta je jednoglasna odluka da se kompletna fabrika preseli u Industrijsku zonu grada, na danas poznatu lokaciju. Proizvodnja je na novoj opremi, uz preseljenje, uspešno organizovana, tako da je „Novkabel” 1969. godine dobio Oktobarsku nagradu iz oblasti privrede za ostvarene rezultate, uspešnu rekonstrukciju i modernizaciju preduzeća.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
