SREMSKA MITROVICA – Vek postojanja Lovačkog udruženja „Srem” Sremska Mitrovica, obeležen je prigodnom proslavom u Lovačkom domu, u našem gradu i uručenjem plaketa zaslužnim pojednicima. Obeležavanju su prisustvovali Svetlana Milovanović gradonačelnica, Vladimir Pavlović predsednik Skupštine grada, ministar poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i brojni gosti.
Lovačko društvo„Srem”, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici osnovano je 1922. godine, bavi se lovnom delatnošću, raspolaže sa oko 2.700 hektara lovne površine. Primarna divljač u njihovom lovištu je zec, fazan, divlja patka, a od visoke divljači imaju srneću divljač i divlju svinju. Trenutno imaju 41 člana, od toga su tri počasna.
Milan Palkovljević predsednik je Lovačkog društva „Srem” Sremska Mitrovica od 2017. godine, sada je već u drugom mandatu i kako kaže: „Moram da priznam da imam čast što sam predsednik lovačkog društva, društva koje u ovoj godini obeležava velik jubilej, a to je 100 godina postojanja.
Kako kaže naš narod, kad nešto dugo traje, to i vredi, a mi dugo trajemo. Ovu našu stogodišnjicu, vreme što je iza nas, opisao bih kao lovačku knjigu, jednu knjigu lovstva Grada Sremske Mitrovice koju su ispisali mitrovački lovci. Ispisano je prvo poglavlje ove knjige, a nadam se da ćemo imati podmlatka koji će nastaviti našu tradiciju i koji će nastaviti da piše tu našu knjigu.”
Tokom svečanosti uručene su plakete zaslužnim članovima za rad i razvoj ovog društva uz podsećanje da je lov star koliko i ljudski rod. On je najstarije čovekovo zanimanje. Za lov kao delatnost može se tvrditi da je to prvo svesno i aktivno angažovanje pračoveka i prvi korak na putu oformljenja ljudske civilizacije.
Zahvalnice su tom prilikom uručene ministru poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva Branislavu Nedimoviću i gradonačelnici Sremske Mitrovice Svetlani Milovanović za doprinos u razvoju ovog društva. U evoluciji ljudske civilizacije na našoj planeti lovstvo je bilo sastavni deo svakodnevnih društvenih odnosa i odraz opšteg kulturnog pravca.
Ministar poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović zahvalio se svima koji su došli, kao i na ukazanoj pažnji i rekao: „Naš posao je samo da pomognemo i mi smo samo radili svoj posao. Hvala Lovačkom udruženju „Srem” Sremska Mitrovica i Lovačkom udruženju „Srem Mačva”, hvala gradonačelnici što je pomogla. Hvala svima koji razumeju šta znače ove slike, hvala svima večeras koji ste ovde večeras i hvala i vama što ste kažnjavali one koji su bili krivi i hvala što niste kažnjavali one koji nisu. Vidimo se dogodine kad bude pod krovom ovaj objekat, a one tamo godine kad bude gotov, živeli.”
Lov je jedna od najstarijih delatnosti čoveka koje se oblikovala kroz istoriju sve od prvobitne zajednice do današnjih dana. To je naziv za metod i načine lovljenja divljači, vidna primarna grana privrede koja obuhvata tražnju, dočekivanje, posmatranje, hvatanje žive divljači o čuvanje divljači, prihranu u teškim uslovima, uzgoj i slično.
Milan Medić član Lovačkog udruženja „Srem” Sremska Mitrovica ove godine, na stogodišnjicu postojanja, imao je čast da budem kum slave. Kaže da slavu, Svetog Evstatija obeležavaju od 2003. godine, pre toga su imali su svečano sastajanje drugog januara. „znači nam puno druženje prvenstveno druženje upoznavanje novih ljudi imamo goste ovaj drugi gradova kolege lovci imaju svoje prijatelje i onda na taj način ostvarimo nova prijateljstva i posle nastavimo druženje u lovu i sve to ima smisla.”
Čovek je vekovima usavršavao veštinu lovljenja. Lov je u početku bio individualan i služio je za zadovoljenje potreba u hrani. Vremenom čovek počinje organizovano da se bavi lovom usavršavajući veštinu lovljenja, a neophodni u lovu su psi tragači.
Milorad Grujičić član Lovačkog udruženja „Srem” Sremska Mitrovica i predsednik Kinološkog društva „Sirmijum” takođe iz našeg grada kaže da tradicija odgoja kvalitetnih pasa u Mitrovici datira još od davnina, posebno onih koji pomažu prilikom pronalaska divljači: „Imali smo zapažene rezultate u Srbiji i van granica naše zemlje i čast nam je što je Lovačko društvo omogućilo da takve rezultate ostvarujemo i što imamo nesebičnu podršku i pomoć svih ovih godina. Nadam se da će tako biti i u narednom periodu i da ćemo biti još bolji i bolji. Lov bez psa je jednostavno neizvodljiv, trudimo se da stvaramo što bolje jedinke pasa zdrave, ispravne zdrave jedinke koje će nam koristiti za lov i uživanje. To predstavlja našu veliku ljubav prema kinologiji i lovu. U našem društvu najzastupljeniji su nemački kratkodlaki ptičari i nemački oštrodlaki ptičar, to su kontinentalne vrste, naravno Epanjel-bretoni imamo i engleske setere i poentere, koji su na ovom prostoru najupotrebljivi, s kojima se izvodi lov na efikasan način.”
Čovek je usavršavao i oružje za lov. Sve vreme u lovu kao čovekov pratilac je neizbežan pas, koga je takođe oblikovao za razne vrste i načine lova. Kao rezultat te njegove delatnosti ispoljio se posle dugog vremena, proces domestikacije životinja. Nesumnjivo je da je lov divljih životinja preteča celokupnog stočarstva, od početnih faza pripitomljavanja, do današnjih savremenih sistema.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
