Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) održao je tribinu na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu o važnosti medonosne pčele i konzumacije meda, a jedno od predavanja bilo je posvećeno lekovitim darovima medonosne pčele sa fokusom na dokazanim efektima pčelinjih proizvoda, sa predstavljanjem rezultata koji su prikazani u naučnim radovima.
Profesor na katedri za biologiju ovog fakulteta Jevrosima Stevanović rekla je za Tanjug da za razliku od uobičajenog predstavljanja pčelinjih proizvoda kao svemogućih, proizvoda koji leče sve, treba biti umeren.
– Ipak ćemo ovde biti umereni i držati se naučno utvrđenih rezultata. Cilj je da se napravi razlika između famoznih efekata koji se svuda promovišu i onoga što je zaista dokazano, a toga ima. Jako je bitno da se istakne ono što je stvarno utvrđeno naučnim eksperimentima od onoga što se priča, i što može više da našteti. Konzumenti mogu da očekuju famozne efekte, i budu razočarani kada ih ne postignu – rekla je Stevanović.
Na pitanje koji to proizvodi imaju naučno dokazano dejstvo, Stevanović je rekla da je tribina posvećena primarno medu, za koji zaista postoji registrovan medicinski preparat.
– Prvo ćemo pričati o medu i pre svega o njegovim efektima koji su dokazani u lečenju rana i opekotina i svih vrsta oštećenja na koži. Med je efikasan i protiv bakterija koje su rezistentne na ostale lekove, zato je jako bitno taj deo staviti u fokus, a zatim će biti reči o propolisu, pčelinjem otrovu, mleču i polenu – objasnila je Stevanović pre početka tribine.
Kada je reč o verovanju da su pčelinji proizvodi najbolji za postizanje visoke otpornosti organizma, odnosno dobrog ili poboljšanje imuniteta, Stevanović kaže da ima dokaza da utiču na poboljšanje imunteta, ali da ih lekar ne može prepisati kao lek.
– To su pomoćna lekovita sredstva, i uopšte apiterapija, terapija pčelinjim proizvodima je komplementarna grana medicine, možda čak da kažem, to je komplementarna terapija uz konvcencionalnu terapiju – objasnila je Stevanović.
Kako se uvek postavlja pitanje da li je med koji proizvode gradske pčele lošijeg kvaliteta od meda koji proizvode pčele koje su na ispaši u ruralnoj sredini, planinskoj i slično, Stevanović odgovara da je kvalitet meda isti, nezavisno od toga gde pčela pase.
– Pčela proizvodi med za svoje potomstvo, opstanak svog društva i opstanak vrste i ona ima mehanizme kojim sve zagađivače iz prirode, a oni su uglavnom rastvorljivi u mastima, lipofilni, potiskuje u masno tkivo i samim tim kraće živi. Ali, med ostaje slobodan od štetnih materija, tako da i u gradu dobijamo, baš na našem pčelinjaku, ispravan med. A koji je med najbolji? Onaj koji je pravi, koji su stvorile pčele i kome ni na koji način čovek ništa nije dodao, nego je isključivo 100 odsto proizvod pčele – rekla je Stevanović.
Med lošijeg kvaliteta nastaje intervencijom čoveka, dodala je, nekada i pre nego što se dobije med, interveniše se u pčelinjoj košnici.
– Jako su bitni postupci pčelara, ali svakako su još gori oni koje čovek nakon oduzimanja meda čini, a nekad čak i kompletno stvori med, napravi veštački med. Govorili smo puno o tome stalno, i predsednik SPOS insistira na borbi protiv falsifikata – rekla je Stevanović.
Osim ove tribine, održana je i tribina na kojoj je predstavljeno detaljno funkcionisanje i struktura jedne košnice, zatim šta su i kako nastaju med i drugi pčelinji proizvodi, a predavanje je održao dr Marko Ristanić.
Tribine su organizovane u okviru projekta „Zagovaranje izmene preostalih propisa neprilagođenih propisima EU u sektoru pčelarstva, uz učešće širokog fronta zainteresovanih pčelara i građana“ koji finansira Evropska unija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
