Srbija – Meni je važno da obrazovni sistem u Srbiji radi u punom kapacitetu – kazao je Stanković
„Najvažnije je da obrazovni sistem u Srbiji radi u punom kapacitetu“, kaže ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i dodaje da je moralni dug i zakonska obaveza da uprave fakulteta deblokiraju zgrade.
– Meni je važno da obrazovni sistem u Srbiji radi u punom kapacitetu – kazao je Stanković odgovarajući na pitanje o dijalogu premijera Đura Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića u vezi kvota za upis i da li on lično podržava taj dijalog.
Kako je dodao, ono što ostaje je neka vrsta moralnog duga i zakonske obaveze uprava fakulteta da deblokiraju zgrade, da prostor koji pripada visokoškolskim ustanovama bude korišćen za nastavu i za ispite.
– To je ono što oni prosto duguju i osnivaču i finansijeru, u najvećoj meri Vladi Republike Srbije, duguju svojim studentima, duguju svojim profesorima i duguju čitavom društvu. Mislim da treba staviti tačku na otmicu univerziteta – poručio je Stanković.
O Uredbi
Govoreći o Uredbi koju je vlada u tehničkom mandatu usvojila, a kojom je uveden drugačiji obračun zarada na fakultetima, Stanković kaže da će Vlada Srbije razmatrati mogućnost ukidanja te Uredbe kada Ustavni sud bude doneo svoje mišljenje.
– Nije bilo govora o toj Uredbi ni na jednoj sednici Vlade. A drugo, ta Uredba nema nikakvog smisla ako fakulteti rade. Zato što ta Uredba 35-5, kako je definisano tu, kako smeta ljudima koji vode univerzitet, barem deklarativno smeta, u finansijskom smislu nanosi štetu univerzitetskim radnicima koji ne drže nastavu. Ja smatram da univerzitet ne može da postoji ako nastavnici ne drže takozvanu aktivnu nastavu, kako je prepoznaje standard akreditacije koji se odnosi na univerzitete. Dakle, ukoliko želite da imate univerzitet, on mora da radi – ukazao je ministar.
Na pitanje da li to znači i da će novac i za zarade i izdvajanja za obaveze fakulteta takođe biti vraćen, Stanković je naveo da je osnovni zahtev Ministarstva finansija, koje treba da plati to, da fakulteti izvrše specifikaciju svojih troškova.
Što se tiče dinamike isplate, kako je naveo Stanković, s obzirom na količinu novca koja je potrebna i na praktičnost sprovođenja tog postupka, to će ići u četiri faze.
– Mislim da bi bilo fer i moralno da oni koji traže materijalne troškove sednu i naprave dogovor sa studentima u blokadi da se deblokiraju visokoškolske ustanove i da se stanje normalizuje. Da politika bude izmeštena iz univerziteta na mesto gde pripada – kazao je Stanković.
Ministar navodi da je Vlada Srbije od prvog svog razgovora sa rektorom Đokićem i drugim rektorima, zauzela stav koji je zastupao premijer Macut, a to je „da se odvoji politika od univerziteta“.
O protestima blokadera
Komentarišući privođenja studenata u blokadi, Stanković je kazao da nije za primenu policije po svaku cenu, ali i da je u Srbiji policija previše tolerantna za ono što se dešava na ulicama. – Ne mogu da zamislim recimo u zapadnoevropskim metropolama da neko pod firmom zbora studenata i građana blokira centralne ulice ili da univerzitetski profesori recimo ispred Dauning strita 10 gde je britanski premijer stave šatore pa mu ne daju da se kreće – naveo je.
Ističe da nije oduševljen privođenjem studenata, ali da nije oduševljen ni njihovim agresivnim ponašanjem.
Stanković ukazuje da bi incidente svakako trebalo izbeći i da bi sve stvari trebalo rešavati dijalogom u okviru institucija.
Naglašava da niko nije hapšen u svojstvu studenta, nego je hapšen zbog toga što je verovatno svojim ponašanjem doveo do osnovane sumnje da vrši neku vrstu prekršaja zakona.
– Ne hapse se ljudi zato što su studenti. To je pomalo zamena teza. Hapse se ljudi za koje postoje osnovane sumnje da su se ponašali kao izgrednici. Da se hapse zbog toga što su studenti, bilo bi uhapšeno 90.000 studenata koliko ih je na Univerzitetu u Beogradu ili 250.000 koliko ih ima u Srbiji – kazao je Stanković.
Kako je naveo hapse se oni koji ugrožavaju javni red i mir, a da li je sprovedeno hapšenje zakonito ili ne, kako kaže, ne može da sudi jer nije policijski zvaničnik, nije ni ekspert za bezbednost.
