BEOGRAD, 21. aprila – Blokada RTS-a je apsolutno nedopustiva i tako nešto bi bilo nezamislivo u bilo kojoj državi Evrope – da se sprovodi takav pritisak nad više od 1.000 zaposlenih i novinara i tehničkih lica i da im se uskraćuju osnovna ljudska i ekonomska prava, izjavio je danas ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović.
Dodao je da zabrinjavaju reakcije strukovnih novinarskih udruženja u ovom slučaju.
„Zabrinjavaju mlake ili nedostajuće reakcije od strane strukovnih udruženja, govorim i o Udruženju novinara Srbije i o Nezavisnom udruženju novinara Srbije, a veoma su razočaravajuće blage reakcije koje dolaze iz same Evropske komisije. Jer, ako govorimo o tome da je imperativ poštovanje ljudskih prava, a takođe i sloboda medija, onda se sve ono čemu svedočimo već nekoliko dana apsolutno kosi sa tako nečim“, rekao je on za TV Prva.
Ocenio je da svako ima pravo na kritiku, na protest, da iskaže svoje nezadovoljstvo, da ukaže šta bi to moglo biti drugačije ili bolje, ali da niko ne bi smeo da ljudima uskraćuje pravo na rad i da im ograničava elementarna ljudska i ekonomska prava.
„Zna se kako se protesti sprovode, a to nije blokiranje ljudi i stvaranje nečega što, nažalost, podseća na talačku krizu u kojoj se radnici RTS-a nalaze“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, blokada RTS-a je izraz nemoći blokadera, jer protest koji su imali 15. marta u Beogradu nije doveo do očekivanih rezultata i oni se sada nalaze u određenoj vrsti konfuzije, ne znaju šta da čine, a smanjuje im se i raniji broj ljudi u blokadama kao i njihova motivacija.
„U takvoj situaciji oni pribegavaju radikalnijim i ekstremističkim potezima, kao što je blokada RTS-a, da nekako ‘napumpaju’, kako to oni sami kažu, atmosferu u društvu. Međutim, čini mi se da im to ne polazi za rukom i da sve ovo što se dešava proteklih pet dana ispred RTS-a nailazi na osudu javnosti. Vreme je da se ovo negde zaustavi, politički artikuliše i uvede u institucionalne tokove“, rekao je on.
Ocenio je da je ispravan poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića nadležnim organima da preduzmu različite mere zaštite ustavnosti i zakonitosti i da se, koliko god je moguće, ne primenjuje sila, ali kada to bude neophodno – da bude najmanja moguća.
„Mislim da je pravac na koji ukazuje predsednik Republike ispravan, jer poslednje što bi nam bilo potrebno u ovoj situaciji, to je, ma koliko legitimna bila, upotreba sile – mogla bi dodatno da zapali situaciju. Ja imam potpuno razumevanje za onaj deo javnosti koji govori o tome da država mora da iskoristi legitimnu silu kako bi zaštitila prava koja su danas ugrožena, ali ipak moramo razmišljati o potencijalnim posledicama“, rekao je on.
Govoreći o budućem radu nove Vlade Srbije i ministarstva na čijem je čelu, rekao je da je izazova mnogo i istakao da je priključenje Evropskoj uniji jedan od prioriteta vlade Đure Macuta.
Naveo je da nije evrofanatik i da ne veruje da je Evropska unija savršena zajednica u kojoj teče med i mleko, već da je pre, kako je rekao, sledbenik srpskog državnog razloga i da nam je potreban ozbiljan i racionalan evrorealistični pristup, te da će se tim principima i voditi u skladu sa programom Vlade Srbije.
„To podrazumeva svest o tome da, da li ćemo i kada postati punopravna članica Evropske unije, o tome ne odlučujemo mi. To je nešto što se odlučuje u Briselu i u ključnim prestonicama država članica, ali na nama je da učinimo sve što je u našoj moći da budemo spremni kada neko drugi ta vrata otvori da kroz njih prođemo“, rekao je on.
Dodao je da će se kroz Ministarstvo za evropske integracije zapravo koordinisati svi resori u okviru Vlade Srbije kako bi se sprovodila reformska agenda u planu pridruživanja.
„Radićemo zajedno sa našim partnerima iz Evropske unije, ali i unutar našeg sistema sa relevantnim ministarstvima kako bismo dobili otvaranje dva pregovaračka klastera tokom ove godine. Mi to možemo, spremni smo za to, ali lopta nije samo u našem dvorištu“, naglasio je on.
