BEOGRAD – Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da nema ništa protiv da rektor Univerziteta u Beogradu bude lider opozicije i da ima političku ambiciju, ali da ne može da instrumentalizuje univerzitet i koristi ga kao platformu za politički rad.
Stanković je rekao da ne osporava pravo da neko bude deo političkog života i da ima političku ambiciju, ali da je problem to što, kako kaže, rektor Vladan Đokić liderstvo u opoziciji gradi na tome što je Beogradski univerzitet dugo bio disfunkcionalan.
“Nemam problem s tim da on (Đokić) bude lider opoziciji, ali imam problem s tim da liderstvo u opoziciji gradi na tome što je Beogradski univerzitet bio dugo disfunkcionalan. Ja s tim imam problem, nemam problem sa Đokićem kao ličnošću, niti sa Đokićem kao političkom ličnošću“, rekao je Stanković za K1 televiziju.
On je naveo da bi voleo da razgovara sa Đokićem kao rektorom Univerziteta u Beogradu koji, kako je rekao, ima izvršno ovlašćenje da koordinira rad svih fakulteta tog univerziteta i koji može da inicira proces nastave.
Stanković je rekao da su pregovori sa predstavnicima univerziteta bili definisani još u aprilu i da je premijer Đuro Macut postavio dve ključne stvari – da se obrazovni proces odvoji od politike i napravi moratorijum od 120 dana na blokade fakulteta kako bi se nadoknadila nastava i ispitni rokovi.
“Da je tada to bilo prihvaćeno i da je tada Đokić bio rektor Beogradskog univerziteta, a svi ostali rektori se poveli njegovim primerom, sada bismo imali kompletiranu školsku godinu i započete ispite i mnogo lakše bi bilo svim studentima, bez obzira na to da li su studenti u blokadi, ‘ćaci’ ili ovi treći, svi bi lakše danas studirali“, kazao je ministar.
Stanković je dodao da u tom slučaju ni podele ne bi bile tako duboke niti bi postojale tolike tenzije, a fakulteti ne bi bili platforma za političke sukobe i sporove. “Studenti će sada morati brže da se pripremaju za ispite, nastavnici će morati da rade šest dana u nedelji da bi nadoknadili nastavu, deca će primati mnogo više informacija o gradivu nego što bi primali da je to išlo postepeno. Ovako se jurimo sa prvim novembrom kada treba da se zaključi čitava školska godina i bilo bi dobro da se uzme ‘tajm aut’ od politike i instrumentalizacije univerziteta u političkim svrhama“, rekao je Stanković.
Na pitanje o tome da li se studenti okreću privatnim fakultetima, Stanković je rekao da će se to videti kada prođu prijemni ispiti i upis nove generacije brucoša, i podsetio da su odobrene upisne kvote kao i prošle godine, a da će se videti da li će biti i ispunjene.
“Prijemni ispit je pomeren. Vi imate već generaciju maturanata koja čeka prijemni i živi u nekoj vrsti neizvesnosti, a to je posledica socijalno-ekonomskih i političkih procesa koji se dešavaju već sedam i po meseci u našem društvu“, rekao je Stanković. On je rekao da su kvote odobrene kao izraz dobre volje univerzitetima i da se otvori perspektiva narednim generacijama akademaca, i dodao da je u trenutku kada su odobrene kvote većina fakulteta radila, a da samo tri ili četiri fakulteta Beogradskog univerziteta nisu imala nastavu.
“Svima je bilo jasno da nema nove školske godine dok se ne završi stara. Kako možete preuzeti obavezu prema novoj generaciji studenata a da ne znate šta će biti sa starim“, rekao je Stanković. Govoreći o trenutnoj atmosferi na univerzitetima, naglasio je da fokus treba da bude na povratku u redovan obrazovni režim i dodao da situacija još uvek nije dovoljno stabilna da bi se moglo govoriti o „završenoj misiji“. “U ovoj atmosferi mogu se razmatrati različite opcije, ali tema nije promena već normalizacija stanja.
To je i dalje naše očekivanje, i još uvek nije zasnovano na dovoljno stabilnim osnovama da bismo mogli reći da je misija obavljena“, kazao je Stanković.
Na pitanje ko sada odlučuje o nastavku blokada na fakultetima, studenti ili uprave fakulteta, Stanković je rekao da je po zakonu najveća odgovornost za stanje na univerzitetu na upravama fakulteta i na rektoratu od kojih se, kaže, očekuje da pozovu studente da se vrate normalnom režimu. Naveo je i da veruje u snagu svesti studenata više nego u autoritet profesora i dekana.
“Lično ne očekujem neke naročite rezultate, ali mislim da će sami studenti evoluirati u svojoj svesti da im je pravo na obrazovanje u ovom trenutku centralna stvar u životu i da su šanse koje nudi obrazovni sistem šanse za njihovo bolje korišćenje. Ono što sam pročitao u saopštenju plenuma studenata FTN-a u Novom Sadu može predstavljati način razmišljanja cele jedne mlade generacije“, zaključio je Stanković.
