SRBIJA – Među predsedničkim kandidatima nema ozbiljne trke koja bi podrazumevala neizvestan ishod na predsedničkim izborima 3.aprila, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković i navodi da su velike šanse da će Srbija dobiti predsednika u prvom krugu izbora.
Stanković smatra da su, kada je reč o predsedničkim izborima, ključna dva pitanja, pre svega, da li i u kojom meri Aleksandar Vučić može da ponovi pobedu u prvom krugu sa izbora iz 2017. godine, a drugo da li i u kojoj meri kandidatura pojedinić opozicionih lidera može da podigne rezultat njihovih parlamentarnih i beogradskih lista.
““Ozbiljne trke između predsedničkih kandidata nema, jer je Vučić po rejtingu ubedljivo ispred ostalih kandidata. Pitanje je samo da li će osvojiti više od 50 odsto ukupnog broja izašlih na izbore, a mislim da za to ima dobre šanse i da će Srbija dobiti predsednika u prvom izbornom krugu“““, kaže Stanković za Tanjug.
Stanković kaže da, i posle odustajanja od kandidature dvojice predstavnika opozicije, ima ““previše““ opozicinih kandidata, kao i da ih ima i na evroreformskoj , ali i na desnoj strani.
Navodi da u poređenju sa Srbijom koja, kaže, ima oko šest miliona glašaca, SAD sa više 330 miliona stanovnika, na predsedničkim izborima imaju po dva ili tri kandidata, dok , kako primećuje, posle 30 godina od obnavljanja višestranačkog sistema, u Srbiji nije došlo do nivoa političke ozbiljnosti da postoje jasno ideološki profilisane partije i to ko je kandidat, a ko nije.
Stanković smatra da Srbiji predstoji razvoj političke kulture i profilisanje stranačke scene i svesti o tome da, kako kaže, ovlašćenja predsednika treba da budu srazmerna njegovom političkom značaju.
““Politički značaj predsednika Srbije je preveliki imajući u vidu njegova ovlašćenja. S druge strane, previše je političkih partija na našoj sceni da bismo imali kristalno jasna ideološka opredeljenja i političke utakmice gde će se sučeliti dve ili tri vizije Srbije, a da se građani opredele za neku od njih““, navodi Stanković.
Prema njegovim rečima, predizborna kampanja se kreće u granicama očekivanog i bez velikih iznenađenja tako da, kako ocenjuje, svi politički akteri slede politički obrazac i retoriku koja je prisutna u javnom životu i mimo kampanje.
Navodi da vlast ““ide miksom između pozitivne i negativne kampanje““ predstavljajući dosadašnje rezultate i govoreći o budućim razvojnim planovima, a istovremeno često ““negativno referišući na kritiku opozicije““.
S druge strane, kako kaže, opozicija, posebno njen radikalni deo, najveći deo svoje kampanje bazira na osporavanju rezultata vlasti i dovođenju u pitanje kredibiliteta Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika, a sa manjim akcentom na to šta bi moglo da se promeni ukoliko te stranke dođu na vlast.
Navodi da je reč pre svega o strankama koje su bojkotovale prethodne izbore i koje su, kaže, radikalne po sadržaju političkih poruka i po retorici koja je, smatra Stanković, često van granica pristojnosti, dok su im političke ocene žestoke.
““Uostalom i sami kažu da stvari treba da se menjaju iz korena što je osnova političkog radikalizma u bilo kom smislu. Za njih je osnova promene u tome što je onaj ko je sada na vlasti politički nesavršen i moralno nedorastao, a ne govore šta te promene znače za naš društveni, ekonomski, politički i spoljnopolitički kurs““, navodi Stanković.
Očekuje da će kampanja u naredne tri nedelje biti još intenzivnija i da će biti više rada na terenu i bombastičnijih izjava koje, kaže, treba da motivišu određene slojeve biračkog tela da se politički opredele.
““Treba očekivati i po koje iznenađenje, kada je reč o otkrivanju nekih afera ili plasiranju određenih poruka. Imam utisak da će kampanja biti onakva kakvu smo, manje ili više, svi očekivali imajući u vidu neke socijalne i političke okolnosti u zemlji““, kaže Stanković.
Navodi da ukrajinska kriza kao prva tema u svetu, ima uticaja i na Srbiju, u političkom i ekonomskom smislu, a da se političke stranke određuju prema tom pitanju što je, kaže, bilo očekivano.
Stanković ukazuje da izjašnjavanje o ukrajinskoj krizi prati ideološke podele koje su već uspostavljene u Srbiji navodeći da su desno orijentisane stranke očekivano na strani Rusije u kojoj, kaže, vide prirodnog saveznika Srbij, dok prema Evropi i SAD imaju distancu.
““Međutim, nije do kraja jasno šta o ukrajinskoj krizi misli upravo taj radikalni deo opozicije, da li podržava sadašnju spoljno-političku orijentaciju vlasti ili nudi alternativu““, navodi Stanković.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
