BEOGRAD – Analitičar Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić izjavio je danas da Srbija ima prostora da traži smanjenje carina koje su uvele SAD, imajući u vidu da se ekonomska saradnja dve zemlje još uvek razvija i izrazio uverenje da u ovoj situaciji ima prostora za diplomatiju.
Stanić je za Tanjug rekao da Srbija treba da traži dodatno pojašnjenje zbog čega je carina koja je uvedena toliko visoka.
“To apsolutno ne odgovara činjenicama. Uglavnom se carine u Srbiji (prema proizvodima iz SAD) kreću između pet i 15 procenata, tako da nema govora o tih 74 odsto, čak i što oni kažu da se formira na osnovu carina, necarinskih barijera i nekih valutnih manipulacija. Definitivno je to nešto što nas je zateklo, nešto što nas je jednostavno zbunilo“, istakao je Stanić.
Prema njegovim rečima, Srbija je prošle godine u Ameriku izvozila robu u vrednosti od 620 miliona evra, te će uvođenje carina uticati na sve kompanije koje imaju saradnju sa njihovim tržistem.
“SAD su po redu 19. najznačajnije za naš robni izvoz. Te kompanije koje se orijentišu na američkom tržištu će biti pogođene, one ne mogu jednostavno biti konkurentne ni sa 25 odsto, ni sa 37 odsto, došlo bi do pada njihovog izvoza“, rekao je Stanić.
Srbija u SAD, prema rečima Stanića, najviše od proizvoda izvozi automobilske gume, auto-delove, oružje i municiju, hranu za kljućne ljubimce i drugo.
On je objasnio da je EU najavila “lepezu“ protekcionističkih mera, a nije sigurno na koji način će te mere uticati na Srbiju.
“Kao što je bio slučaj 2019. godine kada je počeo taj carinski rat, konkretno je bio u pitanju čelik i aluminijum, pa je onda Rusija uvela kvote na uvoz čelika iz Srbije“, naveo je Stanić.
Kretanje cena i troškova proizvodnje su stvari koje najviše treba da brinu Srbiju u ovoj situaciji, kazao je Stanić.
“Imajući u vidu da carine koje će uvesti Amerika, a onda i odgovori koji će uslediti od ovih drugih velikih ekonomskih igrača, svakako će podići cenu koštanja materijala, opreme i svega drugog što se koristi u proizvodnji, a sve to može pokrenuti inflatorni talas. Može doći do daljeg pada konkurentnosti privrede EU, a to indirektno može da se odraži na Srbiju“, objasnio je on.
Stanić je naveo da se vidi određeni potencijal za pregovore sa SAD u izjavi ministra finansija te zemlje Skota Besenta, koji je rekao da uvođenje kontramera na nove carine može da “pogorša situaciju“.
“Imajte u vidu izjavu američkog ministra finansija koji je rekao da treba da se sačeka, da preporučuje onima koji su pogođeni carinama da ne odgovaraju nepromišljeno, tu se vidi određeni prostor koji je moguće iskoristiti za pregovore i diplomatiju. Srbija ima prostora da dodatno precizira svoju poziciju i da traži smanjenje tih carina, da traži možda čak i izuzeće u nekim delovima, jer se naša ekonomska saradnja sa SAD razvija, i po pitanju usluga, robe i priliva stranih direktnih investicija“, rekao je Stanić.
Govoreći o tome šta će se desiti ako evropske zemlje uvedu kontramere SAD, Stanić je objasnio da će tako eskalirati trgovinski rat koji je pokrenula Amerika.
“Čini se da kada imate trgovinski rat, tada svi trpe, ali onaj koji je pokrenuo trgovinski rat, on se nada da će u nekom roku iz toga izvući prednosti“, kazao je on.
Stanić je rekao da će ova situacija u Srbiji najviše pogoditi aktere koji su više uključeni u međunarodne ekonomske odnose, kao i da će se odraziti na njih u kratkom roku.
Govoreći o padu cene nafte za četiri odsto, Stanić je rekao da je ona pala jer će se u narednom periodu, zbog carina, manje robe transportovati svetskim okeanima i kopnom.
“Nafta je pala iz razloga što se očekuje manja potražnja za naftom, jer će se manje robe transportovati svetskim okeanima i generalno kopnom, s obzirom na to što će u slučaju carina biti ograničena međunarodna trgovina. Manja potražnja za proizvodnju, podrazumeva i manje kapacitete industrijske proizvodnje. U tom pogledu, manje troškova za kamione, manje troškova za rad fabrika, za grejanje, za transport i sve drugo što to prati“, zaključio je Stanić.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u sredu izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile “uzvratne carine“, uključujući carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje.
On je dan uvođenja carina nazvao “Danom oslobođenja“ i naglasio da će „zauvek ostati zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila“.
