SRBIJA – Cena gasa u Evropi tokom poslednjih dana dostiže istorijske visine, za hiljadu kubnih metara danas je potrebno izdvojiti više od 3.600 dolara, dok je pre samo pola godine bilo dovoljno 220 dolara za istu količinu gasa.
Država Srbija je za samo pet godina uspela da obezbedi energetsku sigurnost i stabilnost za sve građane i privredu. Da građani Srbije imaju tople domove, da privreda ima dovoljne količine energenata i da se smanji emisija štetnih gasova.
Za samo pet godina država Srbija uspela je da sagradi dva gasovoda kroz našu zemlju koji sada pored enregetske sigurnosti obezbeđuju i dodatne prihode, jer je Srbija po prvi put u svojoj istoriji i tranzitna zemlja za gas.
Država Srbija se 2016. godine uključila u projekat „Turski tok“. Zahvaljujući domaćinskom vođenju države, pažljivom planiranju i sagledavanju geopolitičke situacije, a najviše znanju i iskustvu, doneta je odluka koja danas Srbiju čini stabilnom u pogledu snabdevenosti gasom.
„Turski tok“ je jedinstven projekat kojim se gas iz Rusije transportuje preko Crnog mora i Bugarske do Srbije, a zatim i do Mađarske i Slovenije, sve do Austrije.
Srbija danas obezbeđuje gas iz dva pravca – dosadašnjeg, iz pravca Mađarske i novog, iz pravca Bugarske. U oba slučaja reč je o ruskom gasu, a izgradnjom novog gasovoda diverzifikuje se snabdevanje i smanjuje potencijalni rizik, odnosno povećava energetska stabilnost države.
Gasovod “Turski tok” je dug 930 kilometara sa kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj.
Srbija i Bugarska imaju i drugi pravac – novi gasovod „Balkanski tok“, od bugarske do mađarske granice. Izgradnjom i puštanjem u rad „Balkanskog toka“, dela gasovoda „Turski tok“, potpuno je obezbeđena energetska stabilnost i bezbednost Srbije.
Gasovodi koji su sagrađeni tokom poslednjih pet godina u Srbiji, osim povoljnije cene gasa, sigurne snabdevenosti pružaju i dodatne mogućnosti za Srbiju, da postane još privlačnija za ulaganja i da se otvaraju nova radna mesta.
„Mi trošimo sve više i više. Ako smo nekada trošili 1,1 milijardu kubnih metara gasa, sada koristimo 2,7 milijardi, jer naša privreda najbrže raste u Evropi“, poručio je Vučić u novembru prošle godine.
“Srbija će tranzitom gasa kroz “Turski tok” za 10 do 12 godina vratiti sav novac koji je u njega uložila, a ovaj projekat obezbediće napredak industrije, privrede, kao i jeftinije gorivo i energetsku stabilnost Srbije”, izjavio je predsednik Vučić.
Istorija Turskog toka u Srbiji:
Republika Srbija je od oktobra 2016. godine započela razgovore i dogovore oko uključivanja u “Turski tok”, nakon što je projekat “Južni tok” odbačen od strane Evropske unije, jer bi se gradnja gasovoda koje je u stoprocentnom vlasništvu Rusije, kosila sa politikom EU. Vladimir Putin je tada odustao od “Južnog toka”, zbog jakog protivljenja Evropske unije. S obzirom na vlasničku strukturu koja je bila problem za EU, Rusija je odlučila da gasovod, nazvan “Turski tok” gradi zajedno sa Turskom. Desetog oktobra 2016. godine ministri energetike Rusije i Turske potpisali su u Istanbulu ugovor o izgradnji gasovoda „Turski tok”. Potpisivanju ugovora na marginama Svetskog energetskog kongresa u Istanbulu prisustvovali su ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan.
„Turskim tokom“ transportuje se gas od ruske kompresorske stanice blizu Anape u ruskoj Krasnodarskoj oblasti preko Crnog mora do prijemnog terminala u turskom mestu Kijikej.
Od Kijikeja krak gasovoda nastavlja se ka distributivnom centru Luleburgas. Sledeći segment dužine 145 kilometra ide ka centru u Ipsali na tursko-grčkoj granici, koji se tu grana ka tursko-bugarskoj granici.
8. maja 2017. godine Ruski „Gasprom“ počeo je sa polaganjem cevi za morski deo gasovoda „Turski tok” na ruskoj obali Crnog mora u saradnji sa švajcarskom kompanijom „Alseas“. Podmorski deo gasovoda je dugačak 910 kilometara, a kopneni 180 kilometara.
5. novembar 2018. godine javno preduzeće „Srbijagas“ uzela je kredite u vrednosti od 60 miliona evra za izgradnju novog gasovoda, kojim bi se Srbija priključila na „Turski tok“. Za kredite koje je „Srbijagas“ uzela od banaka garantovala je država, kako je naznačeno i u tekstu Zakona o davanju garancije Republike Srbije, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili na sednici 7. decembra 2018. godine.
1. februara 2019. godine Energetska zajednica Evropske unije dala je “zeleno svetlo” za izgradnju gasovoda kojim bi se Srbija priključila na “Turski tok”, ali uz dozvoljavanje konkurencije na novim kapacitetima i ograničavanje monopola ruskog “Gasproma” i javnog preduzeća “Srbijagas” na srpskom tržištu gasa.
17. maja 2019. godine započeta je izgradnja deonice kroz Srbiju.
25. decembar 2019. godine postavljena su sva 403 kilometra gasovoda. Time su radovi na izgradnji magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša, kojim će se dopremati gas i iz “Turskog toka” privedeni kraju.
1. jauara 2020. godine Gasprom je počeo da šalje oko 3 milijarde kubnih metara gasa Bugarskoj putem Turskog toka, a gas je transportovan i za Grčku i Severnu Makedoniju. Na ovaj način zamenjena je ruta kojom je gas do Bugarske ranije dopreman preko Ukrajine i Rumunije.
8. januara 2020. godine predsednici Turske, Bugarske, Rusije i Srbije svečano su pustili u rad gasovod “Turski tok” simboličnim okretanjem ventila.
1. januar 2021. godine Magistralni gasovod “Balkanski tok”, kojim se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske, zvanično je pušten u rad u Gospođincima, kod Žablja.
Za samo pet godina, država Srbija stvorila je stabilnost u energetskom sektoru vezanom za gas.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
