“Imamo bolje mape Meseca i Marsa nego sopstvene planete”, rekao je naučnik Džin Feldman.
Podmornica Titan za kojom se traga od nedelje je bila samo jedan od načina da se turistima i drugim klijentima dubokog džepa omogući istraživanje dubina okeana.
Najveći deo svetskih okeana uopšte nije istražen.
Iako su ljudi desetinama hiljada godina odgonetali tajne njihovih površina, samo oko 20 odsto morskog dna je mapirano.
Istraživači često kažu da je lakše putovati u svemir nego se spuštati na dno okeana. Dvanaest astronauta je ukupno provelo 300 sati na Mesečevoj površini, a samo troje ljudi je oko tri sata istraživalo Bezdan Čalendžer – najdublju tačku na Zemljinom morskom dnu.
– Zapravo, imamo bolje mape Meseca i Marsa nego sopstvene planete – rekao je Džin Feldman, okeanograf pri NASA-i koji za svemirsku agenciju radi već 30 godina.
Postoji razlog zašto je proučavanje okeana tako ograničeno – putovanje u okeanske dubine znači da se ulazi u realm u kome vladaju ogromne promene pritiska što se dublje krećete, a to je izuzetno rizično. Prostranstvo je mračno bez trunke svetlosti, a temperature su ekstremno hladne.
Podmornica Titan je nosila pet putnika koji su želeli da obiđu olupinu čuvenog broda Titanika, potonulog 1912. godine, koja se nalazi 3.800 metara pod vodom.
Plovilo, kojom je rukovodila privatna kompanija iz Vašingtona “OceanGate Expeditions”, izgubila je kontakt sa matičnim brodom, a od tada se ne zna sudbina putnika.
Jedan od putnika je bio i osnivač pomenute kompanije Stokton Raš.
Podmornicu je teško pronaći i iz istih razloga zbog kojih je mukotrpno ispitivati okeansko dno koje mnogo surovije nego kopno.
Pošto se podmornica nije vratila na površinu okeana, spasilački timovi moraju da se oslanjaju na sonare koji uz pomoć zvukova talasa istražuju dubine okeana.
Great 1966 drawing (from the American Society of Naval Engineers) of the bathyscaphe “Trieste”, the first vessel to reach the deepest point of the ocean pic.twitter.com/77DFk5Y0Do
— The Mind Scourge (@TheMindScourge) June 21, 2023
Istorija istraživanja okeana
Prvu podmornicu je izgradio holandski inženjer Kornelis Drebel 1620. godine, ali je bila prikovana u plitkim vodama. Skoro 300 godina kasnije, i nakon tragedija Titanika, sonarna tehnologija je počela da naučnicima pruža jasniju sliku o tome šta se sve krije na dnu okeana.
Veliki napredak dogodio se šezdesetih godina kada se batiskaf Trst, vrsta podmornice namenjena za istraživanje velikih morskih dubina, spustila do Čelendžera – 10.916 metara pod vodom.
Od tada je samo nekoliko misija uspelo da se vrati do tolikih dubina, a takvi poduhvati su i veoma skupi.
Na svakih 10 metara dubine, pritisak se povećava za jednu atmosferu (merna jedinica za pritisak) što znači da odlazak do Bezdana Čelendžer vrši pritisak na plovilo kao 50 džambo džetova.
Pri tolikom opterećenju, i najmanji nedostatak u strukturi može da dovede do katastrofe.
Tokom jednog putovanja batiskafom Trst, istraživači Žak Pikar i Don Volš, začudili su se što su videli razna živa bića jer se smatralo da u tako mračnim i surovim uslovima ne može da bude bujnog života.
Šta leži na dnu okeana?
Iako se pod dubokim okeanom smatraju dubine od 1.000 do 6.000 metara, rovovi mogu da se protežu i do 11.000 metara ispod površine. U tu oblast, poznatu kao hadal, po grčkom bogu podzemnog sveta Hadu, sunčeva svetlost ne prodire i temperature su neznatno iznad nule.
Naučnici su tek 1948. uspeli da dokažu da život postoji na dubini od 6.000 metara.
Otkriće Čelendžera je bilo zapanjujuće, uključujući i stenovite izdanke koji mogu biti hemijske naslage, bića poput kozica ili morskih krastavaca.
Doktor Feldman se prisetio i kada je sam devedesetih pokušao da ugleda džinovsku lignju koja obitava u najvećim dubinama okeana. Može dostići dužinu od 18 metara, a prvi put je snimljena nadomak Japana 2012. godine.
Čitav novi svet se otvorio sedamdesetih kada je morski geolog Robert Balard otkrio “vanzemaljski ekosistem” u blizini procepa Galapagos. Otkriveni su džinovski crvi i školjke, kao i krabe koji žive u svojevrsnim otvorima pod morem.
Neobična stvorenja, među kojima mnoga svetle kako bi komunicirala, mamila plen ili privlačila partnera, stvorila su svoja staništa u strmim obroncima okeanskih rovova. Ove životinjske forme su se na navikle na život u ekstremnim uslovima i ne postoje bilo gde drugde na svetu. Umesto da se oslanjaju na sunčevu svetlost za ključne životne procese, koriste hemijsku energiju od hidrotermalnih curenja i otvora koje je stvorila magma izdižući se sa dna okeana.
Kada hladna morska voda dođe u dodir sa stenama koje je zagrejala magma, dostiže temperaturu od 400 stepeni Celzijusovih. Ove hemijske reakcije stvaraju minerale bogate sumporom i gvožđem, a iz otvora se izbacuje voda bogata nutrijentima koji podržavaju ceo ekosistem.
Istraživači su koristili podvodno plovilo Alvin kako bi proučavali neobičan morski svet, tektonske ploče i hidrotermalne otvore, ali i olupinu Titanika nakon što ju je 1986. otkrio pomenuti Balard.
Zašto je mapiranje okeana tako izazovno?
Iz čisto naučnog ugla, turistička putovanja na okeansko dno ne doprinose mnogo u razumevanju tamošnjih misterija.
– Ljudi vole superlative. Želimo da idemo najviše, najdublje, najduže – rekao je Feldman.
Međutim, samo mali deo dubokog okeana, čak i srednjeg, mogle su da vide ljudske oči, dodao je.
Sve se svodi uglavnom na troškove. Brodovi opremljeni sonarnom tehnologijom mogu da skupo koštaju, a samo gorivo bi stajalo 40.000 dolara dnevno.
Ipak, postoji želja da se napravi potpuna mapa okeanskog dna, a projekat se zove “Seabed 2030”.
Svakako, i dalje postoje velike rupe u našem poznavanju morskih dubina. Od 2,2 miliona vrsta koje žive na Zemlji, naučnici su opisali samo njih 240.000.
I dan-danas je nemoguće znati koliko postoji morskih vrsta.
Mapiranje okeana bi pomoglo da razumemo kako oblik morskog dna utiče na morske struje i gde se nalazi živi svet.
Osim toga, istraživanje okeana može da dovede i do novih otkrića u biomedicini. Sastojci uzeti od sunđera, primera radi, koriste se za proizvodnju lekova protiv leukemije.
Naučnici smatraju da živi svet okeana može da pruži odgovore na neke od najvećih izazova u medicini, poput otpornosti na lekove. Proučavanje mora takođe može da odgonetne kako je život evoluirao.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
