Neko nas čeka već deset minuta. Trčimo niz ulicu, pokušavamo da pozovemo, smišljamo izgovor koji zvuči dovoljno realno, a dovoljno simpatično. I opet kasnimo. „Izvini, nisam stigao ranije…” – iako znamo da smo mogli. Ali nismo.
Ako se ovo dešava često, postavlja se pitanje: zašto stalno kasnimo? Da li je u pitanju obična nemarnost ili nešto dublje, poput nesvesne samosabotaže?
Kašnjenje nije uvek (samo) manjak organizacije
Na prvi pogled, kašnjenje deluje kao greška u planiranju. I jeste – ponekad. Ali, kada postane pravilo, a ne izuzetak, često se kriju dublji psihološki razlozi. Ljudi koji stalno kasne najčešće potcenjuju koliko im je vremena zaista potrebno. Ova pojava nosi naziv planerska greška, i pogađa i one koji uspešno vode firme, ali ne uspevaju da izađu iz kuće na vreme.
Šta psihologija kaže?
Istraživanja pokazuju da kašnjenje može imati veze sa:
-
perfekcionizmom – stalna potreba da se sve uradi „kako treba” često vodi do odugovlačenja;
-
anksioznošću – strah od greške, neuspeha ili konflikta može se pretvoriti u odlaganje;
-
impulsivnošću – neki ljudi vole pritisak poslednjeg trenutka jer im izaziva osećaj uzbuđenja;
-
niskim samopouzdanjem – odlaganje početka može biti način da se izbegne mogući neuspeh.
A nekad – jednostavno ne želimo da budemo na tom mestu.
Sabotaža ili signal?
Kašnjenje može biti i nesvesni oblik otpora. Ako neko stalno kasni na sastanke sa određenom osobom, moguće je da zapravo ne želi da bude u toj situaciji, ali to ne ume (ili ne može) da iskaže otvoreno.
U nekim slučajevima, kašnjenje je i način da se preuzme kontrola – ko kasni, postaje centar pažnje. Tako se, makar na kratko, menja dinamika moći u odnosu.
Kako prestati sa kašnjenjem?
Prvi korak je iskrenost prema sebi. Nema svrhe pravdati se svaki put – važno je razumeti zašto se kasni. Moguće je pokušati sledeće:
-
realnije proceniti vreme – dodati barem 15 minuta svakoj aktivnosti;
-
koristiti alarme i podsetnike – ne zbog zaboravnosti, već zbog preopterećenosti;
-
postaviti pitanje: da li zaista želim da idem tamo gde stalno kasnim?;
-
raditi na perfekcionizmu i postavljanju granica – kašnjenje često dolazi iz osećaja da se mora „još nešto završiti”.
Kašnjenje nije samo stvar navike, već često i psihološki signal. I pre nego što sledeći put kažemo „izvini, gužva je”, možda bi trebalo da zastanemo i zapitamo se – od čega zaista bežimo?
