Prenosivi računari postoje već dugi niz godina (prvi prenosivi računar razvila je francuska kompanija RE2 davne 1980. godine), dok je standard postavio Apple svojim prvim PowerBook modelom 1991. godine nakon kog je došao i legendarni IBM ThinkPad naredne godine.
Od tada pa do sada ovi računari su mnogo napredovali, međutim, postoje neke tehnologije koje smo koristili na njima, koje je pregazilo vreme, ali koje ne želimo ikad više da vidimo.
RGBW/WRGB paneli
Pre nekih pet godina, kada su se prvi put masovnije pojavili 4K paneli na laptopovima, proizvođači su se borili da dođu do ekrana ove rezolucije pa su tada koristili RGBW/WRGB panele (ne treba mešati sa RGBW senzorima kamere) koji su imali beli podpiksel koji bi negativno uticao i na rezoluciju i na sam kvalitet prikaza slike. Umesto 3840 x 2160 rezolucija je bila 2880 x 2160 piksela, pa samim tim ovo nisu bili ni pravi 4K monitori. Srećom, više ih ne viđamo.
CD i HDD
Kada ste poslednji put uzeli CD i ubacili ga u vaš računar kako biste pristupili podacima? U ove svrhe već godinama koristimo mahom prenosive hard diskove ili fleš memorije, a CD je otišao u zaborav. Slično se sada događa i sa tradicionalnim hard diskovima, pogotovo onima na 5.400 obrtaja koje smo viđali u ovim uređajima.
Ova dva uređaja jednostavno više nemaju toliko mesta u laptopovima jer zauzimaju previše prostora koji bi se mogao iskoristiti na bolji način. Dobro, ima jedna dobra stvar kod CD drajva na laptopu, a to je da ga u većini slučajeva možete izvaditi i umesto njega ugraditi jedan SSD.
Dvostruke grafičke karte
Nvidia SLI i AMD Crossfire retko kada imaju smisla i u punokrvnom personalnom računaru, a kamo li u laptopu. Sve grafičke zvuče zanimljivo, ali u stvarnosti su donosile pregršt buke, povišene temperature rada laptopa i mnogo veću potrošnju električne energije, što nisu baš poželjne karakteristike za jedan prenosivi računar. Smatramo kako ovakva rešenja više nemaju mesta u modernim laptopovima, bili oni gejmerski ili ne.
TN paneli
TN panele stvarno ne volimo, najpre ne zbog loših, već zbog očajnih uglova gledanja. Naravno, ne treba zaboraviti ni lošu reprodukciju boja. Za razliku od IPS i VN parnjaka jedina prednost je nešto brži odziv, ali je cena koju ste za to plaćali bila prilično velika. Nažalost, TN paneli su jedno vreme bili najlakši načina raspoznavanja nekvalitetnog od kvalitetnog laptopa, jer su se pretežno ugrađivali u jeftinije modele. Dobra vest je da TN paneli maltene više i ne postoje u prenosivim računarima.
Ima li neka tehnologija koju smo mi preskočili, a koja vas je posebno nervirala kod laptopova?
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
