Svake godine ih viđamo bačene pored kontejnera, verovatno ne zbog lenjosti i nemara, već zato što niko ne želi da njegov badnjak završi u đubretu.
Kako pravoslavlje nalaže, Badnjak bi nakon Božića trebalo ostaviti negde u prirodi, ali je veoma bitno na koji način to radite. Ne bi ga trebalo ostavljati sa onim dodacima sa kojim se prodaje u supermarketima. Dakle, skinite kesicu sa žitom, mali džak i sve ostale inače suvišne dodatke, i zatim same grane i lišće ostavite u šumi ili u parku.
Ostavljati ga sa nepotrebnim dodacima predstavlja veliko bogohuljenje. Nemojte ih ostavljati na betonu, dva koraka od kontejnera, već zadenite, na primer, za neko drvo.
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus Hrist i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog, piše Telegraf.
Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će na proleće doneti rod.
Badnjak upravo to i simbolizuje: plodnost, rodnost, uspeh i novo rađanje, a da bismo imali novi ciklus napretka, treba da ga vratimo u prirodu odakle je i došao.
Andrea Kereš, koja je na mrežama poznata kao veroučiteljka objasnila je zašto ne treba da čuvamo badnjak kao amajliju.
