SRBIJA – Beograd će tokom 2027. godine biti svetska prestonica kulture, obrazovanja i inovacija, kada se na specijalizovanoj EXPO izložbi okupe gosti i predstavnici velikog broja zemalja
Srbija je u jakoj konkurenciji u Parizu, pobedila Argentinu (Bariloće), SAD (Minesotu), Tajland (Puket) i u četvrtom finalnom krugu i Španiju (Malagu), dobivši tako priliku da se u njoj održi svetska izložba EXPO 2027.
Patris Balester, stručnjak sa Univerziteta u Tuluzu, koji više od 15 godina izučava EYPO manifestacije naglasio je nedavno da domaćinstvo ovakvog događaja doprinosi turizmu, brendu i prikazu zemlje…
– Na polju urbanizma uglavnom zemlje tim povodom izgrade potpuno nove delove gradova, parkove i nove sajamske kapacitete. Na diplomatskom nivou, to pokazuje da je zemlja sposobna da dočeka strane delegacije i da je otvorena prema svetu, a to je često bilo važno za neke zemlje, poput Španije, koja je u Sevilji organizovala izložbu posle kraja diktature (Franciska Franka) – – rekao je Balester za BBC na srpskom.
Vučić: Vreme sad merimo do 2027.
Da će tako biti i u Beogadu , za manifestaciju koja se odigrava od 15. maja do 15. avgusta 2027, potvrdio je juče i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da će se „graditi novi grad”, kao i da će budući nacionalni stadion u Surčinu biti jedan od važnih objekata za održavanje manifestacije.
– Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijarda evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo – bukvalno će sve da procveta – tvrdi Vučić, a prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Vučić kaže da je plan razvoja Srbije potpuno izmenjen i da se od sada sve meri do 2027. godine.
Do 2026. godine biti izgrađena pruga dužine 18 kilometara koja će omogućiti da se od Aerodroma do centra grada stiže za 15 do 25 minuta.
Vučić je rekao i da će stanica Prokop biti otvorena 20. oktobra, odnosno za dva meseca.
– Otvaramo novu velelepnu železničku stanicu u centru Beograda i gradimo 18 kilometara pruge. Sa Aerodroma ćemo moći da idemo direktno do Prokopa vozom. Idemo na Zemun, Altinu, Zemun polje, skreće se do novog naselja Singidunum i dolazi se do aerodroma. Mi očekujemo da Aerodorm – Prokop bude ne više između 15 i 25 minuta – rekao je Vučić na konferenciji za novinare i dodao da voz mora biti izgrađen pre Međunarodne izložbe EXPO.
– Posle se produžava dalje, ide ka stanici Surčin, do Nacionalnog stadiona. Dakle idete od Aerodroma do Nacionalnog stadiona, odnosno od centra grada do Nacionalnog stadiona za pola sata ovim vozom, zatim taj voz ide dalje na Jakovo i Obrenovac. Time spajamo centar Beograda sa Obrenovcem, Jakovom, Surčinom, Batajnicom, Kamendinom, Zemun Poljem, Altinom, Tošinim bunarom, Novim Beogradom i Beograd centrom- rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da će Autobuska stanica u Beogradu biti gotova do 2025. godine, te da je za stari most na Savi pronađeno mesto gde će imati veliku upotrebnu vrednost, a to je da spoji početak Zemuna sa velikim ratnim ostrvom, dodajući da će to kandidovati građanima.
Govoreći o tome šta sve javna preduzeća treba da urade za EXPO, Vučić je rekao da su to investicije od 120, odnosno 140 miliona evra.
Vučić je tu pomenuo Elektrodistribuciju Srbije, Elektromrežu Srbije, Srbijagas, Železnice.
On je na konferenciji za novinare rekao da su to ambiciozni planovi koje će predstaviti i u koje “gotovo sutra” mora da se krene.
– Trebaće nam ljudi da nam pomognu, biće nam potrebno mnogo dobrovoljaca i cela Srbija da radi. Jedan od povoda za to je Expo 2027 koji će celu zemlju da promeni ne samo Beograd koji nećete prepoznati za četiri godine. To ćemo da iskoristimo za dalji razvoj Srbije. Neverovatno je da do sada nismo zaustavili nijedan projekat – rekao je Vučić.
Kako je uopšte nastao EXPO?
Tradicija duga više od 170 godina pokrenuta je u britanskoj prestonici Londonu 1851. godine, navodi se na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), čije je sedište u Parizu.
Princ Albert, suprug tadašnje britanske kraljice Viktorije, predvodio je organizaciju „Velike izložbe industrijskog rada svih nacija” u Kristalnoj palati londonskog Hajd parka, čija je glavna tema bio tehnološki napredak sveta tog doba.
Od prve izložbe, ove manifestacije imale su ulogu „remobilizacije ljudi i ekonomske snage zemalja i indikatora nove faze globalizacije za industrijalce i trgovce – rekao je između ostalog Patris Balester.
Balester kao primer navodi izložbu u Parizu, koja je održana četiri godine kasnije, čija je posledica bilo potpisivanje Francusko-britanske povelje 1860. godine, koja je poznata i pod nazivom Povelja Kobden-Ševalije.
„To se desilo posle Svetske izložbe u Parizu, koju je posetila i tadašnja britanska kraljica Viktorija”, kaže francuski stručnjak.
Na obrazovnom i kulturnom nivou, dodaje on, izložba je služila kao „sinteza najvećih umetničkih tokova, a ponekad i onih u nastajanju”.
„Primer je umetnički pravac art deko, koji je nastao u Čikagu 1893. godine”, pojašnjava.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
